Izvor: RTS, 23.Sep.2009, 13:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sećanje na Milutina Milankovića
Otvoren simpozijum "Klimatske promene u osvit druge dekade ovog veka", kojim SANU obeležava 130 godina od rođenja Milutina Milankovića, velikog fizičara, klimatologa i astronoma.
Međunarodni simpozijum "Klimatske promene u osvit druge dekade ovog veka", posvećen obeležavanju 130 godina od rođenja srpskog naučnika Milutina Milankovića (1879-1958), otvoren je danas u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti i trajaće do 25. septembra.
Učesnici skupa žele da javnost >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << bolje upoznaju sa Milankovićevim delom, i da skrenu pažnju na drastične klimatske promene na planeti, koje Milankovićev rad čine sve aktuelnijim.
Potpredsednik vlade i ministar za nauku i tehnološki razvoj Božidar Đelić rekao je na otvaranju da je odluka Milutina Milankovića da ostane u Srbiji bila patriotska.
"Veliki je ponos za našu zemlju što je Militun Milanković odlučio da ostane u Srbiji, i ta odluka je patriotska", istakao je Đelić.
Predsednik SANU Nikola Hajdin je naveo da je Milanković bio prvi u svetu koji je naučno objasnio vezu okretanja zemlje oko sunca sa klimom na zemlji i da li zato dolazi do smene hladnog i toplog vremena.
SANU je formirala Odbor za obeležavanje jubileja 130 godina od rođenja velikog naučnika na čelu sa predsednikom akademije Nikolom Hajdinom.
Milanković, po obrazovanju građevinski inženjer, bio je profesor nebeske mehanike i teorije fizike na Univerzitetu u Beogradu, na kome je osnovao katedru za nebesku mehaniku.
Bio je i potpredsednik SANU, a najviše je radio u oblasti kosmičke fizike, geofizike i nebeske mehanike.
Nebeska mehanika
Milutin Milanković je svetsku slavu stekao Teorijom ledenih doba, koja povezuje promene Zemljine orbite sa dugoročnim klimatskim promenama. Tek sedamdesetih godina prošlog veka, posle njegove smrti, obimna istraživanja dokazala su da je ta teorija tačna.
Nova teorijska objašnjenja rasporeda Sunčevih radijacija na površinama planeta i toka klimatskih promena u geološkoj prošlosti Zemlje su njegovo delo.
Izradio je i nacrt za reformu julijanskog kalendara koji je bio prihvaćen na Svepravoslavnom kongresu crkava u Carigradu 1923. godine.
Među glavnim Milankovićevim delima su: "Nebeska mehanika", "Osnovi nebeske mehanike", "Istorija astronomske nauke".
Međunarodni skup, Milankoviću u znak priznanja, pod nazivom "Klimatske promene u osvit druge dekade ovog veka" održava se pod pokroviteljstvom organizacije za obrazovanje, nauku i kulturu Ujedinjenih nacija (UNESKO), uz učešće oko 20 vodećih svetskih naučnika iz oblasti klimatskih promena i poznavaoca Milankovićevih dela.
U okviru simpozijuma 23. septembra biće organizovan prijem "Stopama Milutina Milankovića" koji će SANU prirediti u čast mladih koji su osvojili medalje na međunarodnim olimpijadama iz fizike, matematike, informatike i astronomije.
Milutin Milanković (1879 - 1958)
Milutin Milanković je bio srpski geofizičar, klimatolog, astronom, osnivač katedre za nebesku mehaniku na Beogardskom univerzitetu i svetski uvažavan naučnik, poznat po Teoriji ledenih doba, koja je poznata i pod imenom Milankovićevi ciklusi.
Milanković je rođen 28.maja 1879. godine u Dalju kod Osijeka. Pohađao je Bečki tehnološki institut, gde je diplomirao građevinu i stekao doktorat iz tehničkih nauka.
Milutin Milanković se preselio u Beograd pred Balkanske ratove. On je u svom bogatom stvaralačkom životu uradio i predložio, između ostalog, reformu gregorijanskog i julijanskog kalendara , koja je vodila izgradnji jedinstvenog, do sada najpreciznijeg kalendara (Milankovićev kalendar) i koja je prihvaćena na Svepravoslavnom kongresu u 1923. godine.
Godine 1920. izabran je za dopisnog člana SANU, a za redovnog člana 1924. Bio je član mnogih Akademija i naučnih društava u svetu. Kada su nemačke okupacione vlasti 1941. godine tražile od istaknutih inetelektualaca da potpišu Apel srpskom narodu i podrže okupaciju, Milanković je jedan od nekolicine profesora koji je odbio da to učini.
Milutin Milanković je jedan od najcitiranijih naučnika svih vremena u svetu.
