Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 20.Jan.2020, 21:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sećanje na Aušvic bez Poljske

Na komemoraciju povodom 75. godišnjice oslobođenja zatvorenika koncentracionog logora Aušvic u Jerusalimu ove sedmice stiže 41 šef države, ali ne i lider Poljske, a događaj će biti propraćen raspravom o antisemitizmu našeg doba, objavilo je u ponedeljak izraelsko Ministarstvo spoljnih poslova.

Okupljanje u četvrtak u memorijalnom institutu Jad Vašem, gde će domaćin biti izraelski predsednik Reuven Rivlin, "najveći je politički događaj" od osnivanja Izraela 1948. >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << godine, rekao je portparol je Lior Haiat na brifingu u Jerusalimu.

Dosad neviđen broj učesnika komemoracije odražava "važnost sećanja na holokaust i borbu protiv antisemitizma danas", rekao je on.

"Nismo očekivali tako veliki broj državnika"; rekao je agenciji Frans pres rusko-izraelski milijarder Moše Kantor, predsednik Evropskog Jevrejskog veća i organizator 5. Svetskog foruma Shoah. Shoah je hebrejski naziv za holokaust.

"Antisemitizam je svetski problem. Nije to samo problem Izraela", rekao je Haiat na brifingu.

Visokopozicionirani diplomata, koji je želeo biti neimenovan, rekao je da Izrael svojim pozivom ruskom predsedniku Vladimiru Putinu na komemoraciju želi da oda priznanje ulozi koju je Crvena armija imala u pobedi nad nacističkom Nemačkom i oslobađanju koncentracionih logora u istočnoj Evropi, među kojima je Aušvic.

U Jeruzalem stižu i nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer, francuski Emanuel Makron, britanski princ Čarles i američki potpredsednik Majk Pense.

Ruski predsednik treba u Jeruzalemu svečano da otkrije spomenik u čast žrtava nacističke opsade Lenjingrada, a od 1941. do 1944. godine umrlo je 800.000 stanovnika grada.

Putin i Makron, britanski princ Čarls posetiće i okupiranu Zapadnu obalu i tamo razgovarati, svaki odvojeno, s predsednikom Palestinske vlasti Mahmudom Abasom.

Na komemoraciju neće doći Andžrej Duda, predsednik Poljske, na čijem tlu je bio Aušvic, jer Duda nije pozvan da održi govor u spomen na miliona Jevreja ubijenih tokom Drugog svetskog rata.

Sve se odvija u vreme napetosti između Putina koji je nedavno optužio Poljsku za dosluh s Hitlerom i antisemitizam uoči Drugog svetskog rata.

Evropski parlament je u septembru prošle godine doneo rezoluciju kojom je pozvao članice EU da jasno osude zločine i agresiju koju su počinili totalitarni nacistički i komunistički režimi, a koju su posebno zagovarali poljski i poslanici iz istočnoevropskih članica.

U tom dokumentu stoji i da je rat bio rezultat sporazuma o nenapadanju između Moskve i Berlina koji su 1939. godine potpisali ministri spoljnih poslova Molotov i Ribentrop.

Spor oko istorije između Varšave i Moskve eskalirao je prošli mesec. Putin je u decembru najmanje pet puta, na ključnim susretima, od kojih neki nisu imali veze s istorijom ili spoljnom politikom, govorio o Drugom svetskom ratu, piše BBC.

Putin tvrdi da Poljska i njeni saveznici iskrivljuju istoriju, a na maratonskoj konferenciji za medije 19. decembra je rekao da je "u potpunosti neprihvatljivo i netačno" svaljivati jednaku krivicu za rat na Adolfa Hitlera i Josifa Staljina.

Poljski premijer Mateuš Moravijescki je krajem decembra saopštenjem optužio Putina da Drugi svetski rat koristi kako bi zasenio međunarodne poraze Rusije, poput nedavne zabrane nastupa ruskim sportistima zbog dopinga.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...