Izvor: RTS, 13.Mar.2012, 13:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sećanje na Andrića
Neprevaziđeni hroničar Balkana, Ivo Andrić umro na današnji dan. Mnoga zdanja u Beogradu čuvaju sećanja na velikog pisca, pre svega Spomen-muzej na Andrićevom vencu.
Na današnji dan 1975. godine u Beogradu umro je Ivo Andrić. Nobelovac, hroničar Balkana koji je pisao na Vukovom srpskom jeziku živeo je u mnogim gradovima Evrope, a Beograd je grad koji ima razloga da ga smatra svojim piscem.
Andrić je u Beograd prvi put došao 1919. godine. Stanovao je na >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << više adresa, a njegov stan danas je Spomen-muzej u kome se čuvaju dokumenta, stvari i knjige. Živu uspomenu na Ivu čuva prvi komšija sa Andrićevog venca 8, slikar Dimitrije Marić.
"Mi smo bili susedi koji nisu razmenjivali specijalitete, ali ipak su nama stizale urmašice, a Nevenka je Andriću spremala ono što je najviše voleo, saminjone sa puterom i peršunom. Nismo imali televizor i često su nas zvali da gledamo zajedno", kaže Marić.
"Uključio je televizor ranije i bio je intermeco. Lepa Lukić je pevala Od izvora dva putića. I on je rekao: 'Eto, i narod zna, uvek imamo dva puta, na nama je izbor, možemo da izberemo naš put", priča Marić.
Kustos Spomen-muzeja Ive Andrića Tanja Korićanac kaže da je stan na sadašnjem Andrićevom vencu bitan zato što je bio u poznim godinama Andrićev prvi pravi dom.
"I posle svih boravaka u hotelima, ambasadama, ovo je bio prvi dom u koji je ušao u kome je mogao da se raspakuje, sredi svoju biblioteku koja i danas postoji onako kako ju je on složio", kaže Tanja Korićanac.
Milovan Vitezović seća se kada je prvi put bio Andrićev gost.
"U tu kuću sam dva puta ušao. Uveo me je Miodrag Bulatović koji je bio svojevrstan gradski gamen koji je čak Andriću, kad ga je pitao kako će da potroši Nobelovu nagradu, a ovaj odgovorio da nema nikoga, Bulatović rekao: 'Pa, usinite mene, ja znam kako se troši", kaže Vitezović.
Među Andrićevim beogradskim adresama posebno je značajna Prizrenska 7 gde je u iznajmljenom stanu tokom Drugog svetskog rata uobličio Travničku hroniku, Na Drini ćupriju i Gospođicu. U tom stanu Andrić je dočekao oslobođenje Beograda 20. oktobra 1944. godine.
"Ima ona slika gde stoji na terasi i gleda savezničko bombardovanje besprekorno odeven kao da je pošao na prijem. On jeste bio uredan čovek diplomatskog habitusa, ali ja sam ubeđen da je tu fotografiju namerno napravio kako bi pokazao kako je dočekao oslobođenje", kaže Aleksandar Jerkov, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu.
Skromnost, mudrost i duhovna otmenost su osobine po kojima pamte Ivu Andrića.
