Izvor: RTS, 09.Mar.2012, 09:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sećanje na 9. mart
Navršava se 21 godina od demonstracija iz 1991. godine, prvog masovnog građanskog otpora tadašnjem režimu Slobodana Miloševića. Srbiji je danas duh 9. marta potrebniji nego ikad da bi put ka Evropi postao nepovratan, kaže lider SPO-a Vuk Drašković.
Dramatični obračun sa komunizmom, ratovima i izolacijom koji je počeo na demonstracijama 9. marta 1991. godine još nije gotov, rekao lider SPO-a Vuk Drašković na obeležavanju 21. godišnjice devetomartovskih demonstracija. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Drašković dodao i da je Srbiji danas duh 9. marta potrebniji nego ikad da bi put ka Evropi postao nepovratan.
Dragana Milojević-Srdić, na demonstracijama 9. marta 1991, prkosno je stala pred policijski vodeni top i time postala simbol narodnog bunta i opozicionog otpora.
Njena fotografija, sa tri podignuta prsta, obišla je svet pre 21 godinu, zahvaljujući fotoreporteru Predragu Mitiću.
Dragana Milojević-Srdić preminula je u Beogradu, 8. septembra 2010. godine, u 60. godini života.
"Prošla je 21 godina od početka tog obračuna, a on još nije završen. Tek nakon 21 godine Srbiji je dozvoljeno da se naš avion pojavi na pisti za uzletanje prema našim snovima, prema Evropi. Temelj i krov programa SPO-a 1990. godine bio je Jugoslavija, ako opstane, a ako ne, onda Srbija u Evropi i na zapadu", rekao je Drašković na Trgu Republike pred više od 1.000 okupljenih građana.
Drašković je istakao da je SPO baštinio viziju i ideologiju onih koji su 1941. godine "prvi u Evropi digli ustanak protiv fašizma i nacizma i na Ravnoj Gori uskliknuli to isto - Srbija, Jugoslavija na zapadu".
"Pred nama su izbori, a ona druga, tragična strategija nije se odrekla uništavanja Srbije i sve više ljudi prihvata da Amerika broji poslednje dane, ispušta dušu, da se EU raspada i da bratska Rusija puca od snage i da će doći do prodora ovamo da se uspostavi poredak koji je protiv Evrope", rekao je Drašković.
Predsednik SPO je naveo da bi to definitivno značilo uništenje Srbije.
"Nikad Srbiji od 5. oktobra 2000. godine nije bio potrebniji duh 9. marta. No pasaran! Neće proći, ova zemlja je evropska, ovaj narod, njegova kultura i istorija su evropski i hoćemo da živimo kao normalni ljudi i demokratskoj Evropi", rekao je Drašković.
Predsednik SPO je naveo da bi razmere užasnog zločina koji je trajao 10 godina bile još pogubnije da nije bilo 9. marta i kasnije svakodnevnih protesta protiv rata, zločina, etničkih čišćenja, državnog terorizma zavedenog u Srbiji.
"Mi smo, žrtvujući i svoje živote, branili Srbiju od te pošasti i sprečili smo da razmere zločina i postradanja budu mnogostruko veće", rekao je Drašković.
Drašković je naveo da je Slobodan Milošević tokom cele svoje pogubne vladavine uživao većinsku podršku građana, a da je 9. marta protiv SPO-a bila sva oružana sila režima i ogromna većina građana Srbije i nacionalne elite, kao i skoro svi Srbi izvan Srbije u tadašnjoj Jugoslaviji.
Predsednik SPO je na Trgu Republike položio venac na spomenik Mihailu Obrenoviću.
Delegacija frakcije Izvorni Srpski pokret obnove, predvođena bivšim funkcionerima i članovima SPO Srđanom Srećkovićem i Sanjom Čeković, položila je venac na Trgu Republike.
"Ideali 9. marta još nisu ostvareni, ali gradimo modernu Srbiju koja hvata korak sa savremenim svetom i, u isto vreme, štiti i državne interese i neguje sopstveni identitet", ističe se u saopštenju Frakcije.
Osvrt na 9. mart 1991. godine
Na današnji dan 1991. godine, na Trgu Republike, u organizaciji SPO-a, održane su prve masovne demonstarcije protiv režima Slobodana Miloševića, pod sloganom "Miting protiv petokrake".
Na zabranjeni miting na Trg republike stiglo je oko 100.000 ljudi, iako je policija blokirala prilaze Beogradu. Bila je to pobuna protiv režima i uređivačke poltike državne televizije koja je tada prvi put nazvana TV Bastiljom.
Glavni zahtevi demonstranata bili su smena generalnog direktora i četiri urednika Radio-televizije Beograd, zbog teških optužbi i uvredljivih komentara na račun Srpskog pokreta obnove i drugih opozicionih stranaka.
Oko podneva, policija je krenula u razbijanje demonstracija.
Lideri opozicije su se sklonili u zgradu Narodnog pozorišta, čija im je vrata otvorila tadašnja upravnica Vida Ognjenović. Sa terase, okupljenima su se obratili: Vuk Drašković, Zoran Đinđić, Žarko Jokanović, Milan Paroški, Vojislav Koštunica, Leon Koen, Milan Komnenić i pisac Borislav Mihajlović Mihiz.
Dok su se govornici obraćali okupljenim građanima, policija je napala demonstrante i pokušala da ih rastera ogromnim količinama suzavca, vodenim topovima, gumenim mecima, upotrebom protivdemonstrantskih bornih kola i konjice.
Na prebijanje demonstranata, Vuk Drašković je sa balkona odgovorio pozivom na juriš. Demonstranti su pružili žestok otpor, što se pretvorilo u višečasovne sukobe sa policijom.
U sukobima je povređeno više od 200 ljudi. U Masarikovoj ulici, bežeći od demonstarnata, poginuo je policajac Nedeljko Kosović. Nešto kasnije, policija upotrebljava vatreno oružje i ubija sedamnaestogodišnjeg Branivoja Milinovića.
U popodnevnim časovima, vlast je izvela tenkove na beogradske ulice. Uhapšen je lider SPO-a Vuk Drašković i zabranjen rad Televizije Studio B i Radija B92.
Slobodan Milošević je demonstrante nazvao snagama haosa i bezumlja. Bio je to početak uličnih protesta opozicije u Srbiji, na koje je vlast odgovorila silom.
Odgovor na državnu represiju stigao je sledećeg dana iz Studentskog grada, kada su ka Terazijskoj česmi krenuli studenti. Počela je srpska Plišana revolucija.
Posle nekoliko dana protesta, usvojeni su zahtevi studenata, iz zatvora je pušten Vuk Drašković, ministar policije Radmilo Bogdanović podneo je ostavku, smenjeno je rukovodstvo RTV Beograd, a Studio B i Radio B92 su nastavili da rade.
