Izvor: Blic, 17.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sećanje bez portfelja
INĐIJA je mesto u kome se sluša dobar džez. Naročito na otvaranju novih fabrika. Iznedren iz molitve vojvođanskih crnaca "da je meni pun buđelar para", taj gazda Ješin tamburica/saksofon miks zaista obara s nogu. I puni budžet. A braća jedva dočekala.
Baš nam je ovakva investicija trebala, objašnjava Dinkić, ministar za sve vlade i sve resore, čovek koji zna da za ljubav treba imat dušu, a za gradnju građevinski lepak.
A to, za lepak, zna i Dragan Đilas, ministar >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bez portfelja, da ne kažem portfolija. Nema tog nacionalnog investicionog plana koji bi Mlađa osmislio, a da Đido nije u stanju da ga u akcije pretvori. Da se Vojvodina nakostreši. Kao zulufi onog ambasadora što liči na Beni Hila.
LITICE oko Virovitice ne postoje. Osim u Balaševićevoj usiljenoj rimi i mom sećanju na vojničke dane. Čim je zakletva završena otišli smo u obližnje selo Okrugljaču da potražimo očevog rođaka koga je u Slavoniju dovela kolonizacija još pre II svetskog rata.
Dok sam živ pamtiću kako su se dugo gledala, pre nego što su se zagrlila, braća od tetke koja se prvi put vide u pedeset i nekoj. A s novim ratom i stričevim izbegom u Čortanovce postaće bliski kao da su zajedno rasli.
- Da 'prostiš, on im je svima j... mater, zato ga i isteraše iz partije - presrećna što me vidi komentarisala je strina moju priču o otvaranju "Henkelove" fabrike u Inđiji.
Ma nije to taj Đilas, zaustih da kažem, ali me pljusak preduhitri. Tamo negde gde oru nebeske njive otac i stric motaju "virdžiniju" i kao da kažu:
- Nemoj tako! Pamti Ružica.
.jpg)
