Izvor: Politika, 15.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Scile i Haribde monetarne politike
Dinar je sve jači, a devizne rezerve Srbije sve veće. Za "normalnu" ekonomiju to bi mogla biti dobra vest, za ekonomiju Srbije ne.
Devizne rezerve nastaju kao razlika deviznog priliva i odliva po svim osnovama. Kada je priliv veći od odliva, devizne rezerve rastu i obrnuto. Ako je rast deviznih rezervi posledica suficita trgovinskog bilansa i priliva investicionog kapitala, takav rast bi se, kolokvijalno, mogao nazvati zdravim. Međutim, rast deviznih rezervi Srbije od 2000. godine >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << do danas isključivo je posledica rasta zaduženosti.
Visina deviznih rezervi, sama po sebi, ne govori ni o snazi ekonomije, ni o njenom trenutnom stanju. Kako snažne i zdrave ekonomije po pravilu imaju visok nivo deviznih rezervi, postoji podsvesna tendencija da se između visine deviznih rezervi i stanja ekonomije stavlja znak jednakosti.
Visok nivo deviznih rezervi naravno nije bez značaja. On omogućava državama da svoje kratkoročne obaveze nesmetano servisiraju i odupiru se eventualnim spekulativnim napadima na domaću valutu.
Platni bilans Srbije je, sada već hronično, u veoma lošem stanju. Ako se trend nastavi, deficit trgovinskog bilansa, najslabije komponente platnog bilansa, u ovoj godini bi mogao preći sedam milijardi dolara i oboriti rekord katastrofalne 2004 godine. Cifre ovog nivoa je teško zamisliti, pa je bolje prevesti ih u nešto opipljivije. Na primer, ako bi Srbija u ovoj godini prodala sve što je preostalo i što se može prodati – od javnih i drugih preduzeća, banaka itd. – prihod od prodaje bi se mogao približiti tek polovini cifre od sedam milijardi.
Ako se monetarna politika i politika kursa dinara ne promene, dug Srbije bi se do kraja godine mogao popeti na preko 20 milijardi dolara. Time bi se, samo u ovoj godini, spoljni dug Srbije povećao za preko pet milijardi. Precenjeni kurs dinara je najvažniji razlog za ovakvo stanje platnog bilansa i veličinu spoljnog duga. Jak dinar podstiče uvoz i destimuliše izvoz.
U ovom trenutku, ključni ekonomski problemi Srbije proističu iz nekontrolisanog priliva deviza preko banaka. Jureći za profitom, banke se zadužuju u inostranstvu, unose devize i profitiraju na razlici između niskih inostranih kamatnih stopa i visokih kamata na domaćem tržištu. Ovaj priliv je ključan za održavanje precenjenog kursa dinara.
Pristup koji provejava kroz srpsku štampu poslednjih dana je fatalistički. Kurs dinara se određuje na tržištu – ponuda deviza je veća od tražnje, pa vrednost deviza pada, a vrednost dinara raste. Deo javnosti je ushićen funkcionisanjem tržišta i snagom tržišnih zakona.
Narodna banka Srbije nije u poziciji da aplaudira sa njima. Ako želi da spreči rast vrednosti dinara, NBS mora otkupljivati devize na deviznom tržištu. Kada to čini, NBS smanjuje ponudu deviza i podiže njihovu vrednost, istovremeno obarajući vrednost dinara.
Otkupljene devize NBS mora platiti dinarima. Tako emitovani dinari povećavaju količinu novca u opticaju i pojačavaju inflatorni pritisak. Na prvi pogled, NBS je pred teškim izborom – ili visok kurs dinara i razaranje platnog bilansa, ili visoka inflacije i razaranje svega ostalog. Ova dva zla se mogu i kombinovati, kao u Srbiji tokom 2005. godine.
Monetarna teorija i politika, međutim, nikada nisu prihvatile fatalizam kao svoju doktrinu, pa su umesto fatalizma ponudili koncept sterilizacije.
Ovo je tehnika koja omogućava monetarnoj politici da izbegne rečene Scile i Haribde. Njen cilj je da spreči da se intervencije centralne banke na deviznom tržištu preko otkupa deviza i emisije lokalne valute, preliju na cene. Ako se sterilizacija uspešno sprovede, priliv spekulativnog kapitala ne utiče na rast količine novca u opticaju. U radikalnijoj varijanti, sterilizacija se koristi i za destimulisanje i zaustavljanje priliva spekulativnog kapitala, poput onoga koji je upravo na sceni u Srbiji.
NBS sprovodi sterilizaciju, ali za sada, nedovoljno efikasno. Ako želi da problem prekomernog bankarskog zaduživanja reši, NBS mora još drastičnije da primeni mere sterilizacije, ne obazirući se na proteste ili pisma banaka. U ovoj oblasti postoji bogato iskustvo drugih zemalja, od Čilea do Slovenije.
Primena sterilizacionih mera nije bez rizika. Zaustavljanje priliva kapitala može dovesti do pada deviznih rezervi. Pad deviznih rezervi može izazvati paniku i tešku valutnu krizu.
Nulta junska inflacija u Srbiji postignuta je dobrim delom zahvaljujući realnom rastu dinara i veštačkim obaranjem uvoznih cena. Bilo bi veoma opasno, ako bi osokoljena junskim kretanjem cena, NBS dozvolila jačanje dinara i nastavila politiku korišćenja kursa kao antiinflacionog instrumenta. Takva politika ne rešava problem inflacije u Srbiji. Problem se samo odlaže uz veliki rast spoljne zaduženosti. Ekonomski i monetarni problemi Srbije su danas tako veliki, da bezbolnih rešenja nema.
* Finansijski stručnjak i publicista
Nebojša Katić *
[objavljeno: 15.07.2006.]
.jpg)
