Izvor: RTS, 18.Okt.2013, 20:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Savremeno ropstvo, žrtve retko traže pomoć
Oko 26.000 ljudi u Srbiji trpi takozvano savremeno ropstvo koje podrazumeva prinudan rad, brak na silu i seksualno i radno iskorišćavanje žena i dece. Žrtve retko traže pomoć. Svaki građanin i institucija imaju obavezu da prijave takvo krivično delo, upozoravaju nadležni.
U Srbiji oko 26.000 ljudi živi u takozvanom savremenom ropstvu koje podrazumeva prinudan rad, brak na silu i seksualno i radno iskorišćavanje žena i dece. Ta brojka stavlja našu zemlju na 59. mesto >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << svetske liste Globalnog indeksa ropstva.
Procenjuje se da je u Srbiji u kandžama prisilnog braka veliki broj devojaka, najčešće maloletnica. One trpe radnu i seksualnu ekspoloataciju i neretko bivaju žrtve trgovine ljudima. Retko traže pomoć, pa niko ne zna koliko je devojaka u takvim brakovima.
Na problem prisilnog braka svojom pričom nedavno je svet upozorila jedanaestogodišnja devojčica iz Jemena Nada el Ahdal koja je prijavila svoju majku policiji, jer je htela da je uda.
"Više ne bih imala obrazovanje, ne bih imala život. Šta je sa nevinim detinjstvom? Šta su deca loše uradila? Zašto ih tako udaju? Ja sam uspela da rešim svoj problem, ali neka deca ne mogu. Mogu da umru, izvrše samoubistvo", upozorila je Nada el Ahdal.
Prema nezvaničnim podacima, i u Srbiji je veliki broj devojčica u nezakonitim zajednicama sa starijim muževima. Žrtve prisilnog, unapred dogovorenog braka često su maloletne Romkinje.
"Postoje takva iskustva gde se devojčica uda u inostranstvu i da onda bude zaista seksualno eksploatisana i to je zaista veliki problem zato što ta deca teško mogu da se vrate", objašnjava Milica Simić iz Dečijeg romskog centra.
Nasilje i ekonomska zavisnost
Maloletne neveste obično moraju da napuste školu, trpe nasilje i budu ekonomski zavisne od muževa.
"U najvećem broju slučajeva se radi o osobama koje su siromašne, koje su prethodno imale iskustva sa nasiljem, nemaju završeno osnovno obrazovanje", kaže Jelena Hrnjak iz Nevladine organizacije "Atina".
Prema Porodičnom zakonu, osobe mlađe od 18 godina ne mogu da stupe u brak, a vanbračna veza punoletne osobe sa maloletnom je krivično delo.
"Tada se pojavljuju različiti oblici trgovine ljudima, seksualno iskorišćavanje, radno iskorišćavanje, jer te devojčice su onda dužne da rade u tim porodicama i vrlo često su prisiljene na prosjačenje i na vršenje krivičnih dela", ističe načelnik Odeljenja za suzbijanje prekograničnog kriminala Mitar Đurašković.
Devojke koje su u prisilnim brakovima retko se obraćaju za pomoć sigurnim kućama i državnim institicijama.
"Postoji obaveza svakog građanina i institucija, samim tim i organa starateljstva da prijavi takvo krivično delo", kaže Sanja Milatović iz Centra za socijalni rad.
Krivični zakon propisuje kaznu do tri godine zatvora za vanbračnu vezu sa maloletnikom. Kazna je predviđena i za roditelja, usvojioca ili staratelja koji takvu vezu omogući.
Ako je prisilni brak organizovan iz koristoljublja kazna je od šest meseci do pet godina zatvora.
