Izvor: RTS, 11.Sep.2011, 09:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Savremene metode lečenja raka
Oko 21.000 ljudi u Srbiji umre od malignih oboljenja. Kako bi smanjili smrtnost naši onkoloti i radiolozi primenjuju svetske trendove u lečenju, ali podsećaju da je redovna kontrola najbitnija.
U Srbiji se svake godine otkrije neki oblik maligniteta kod više od 30.000 osoba, a godišnje od te bolesti umre oko 21.000 ljudi. Naši onkolozi i radiolozi poručuju da prate svetske i evropske standarde u lečenju.
Još nije napunila ni 40 godina, a već se suočila sa najopasnijom >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i često smrtonosnom bolešću. Posle višemesečnog lečenja na onkološkom Institutu u Beogradu Marta se priprema da krene kući. Kaže da je ona sada pobednik.
"Napipala sam nešto na dojci, otišla sam kod lekara, oni su stvarno jako brzo reagovali, i odmah su mi zakazali operaciju, posle operacije rekli su mi da sledi zračenje, hemioterapija", kaže Marta.
U Srbiji je "ciljanu" terapiju, u kojoj se koriste antitela, primilo oko 1.000 pacijentkinja iako je od 2007. godine testirano čak 15.000 žena. Takav lek mogu da primaju samo one koje imaju određen antigen na površini karcinoma jer je u suprotnom neefikasan.
Pomoćnik direktora Instututa za onkologiju i radiologiju Suzana Vasović navodi da se nakon operacije sve pacijentkinje testiraju da li su nosioci genske abnormalnosti i, ukoliko jesu, postaju kandidati za "ciljanu" terapiju.
"Lek blokira taj protein, taj receptor, i na taj način sprečava umnožavanje, metastaziranje, širenje bolesti. Za 50 odsto smanjuje rizik od ponovne pojave bolesti, odnsono za oko 30 posto smanjuje rizik da pacijentkinja umre od karcinoma dojke", ističe Vasovićeva.
Odluku Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje da se najsavremenijim lekovima leče i pacijenti koji boluju od raka pluća, bubrega i debelog creva, pozdravili su i domaći i strani stručnjaci Skupa medikalnih onkologa u Beogradu.
Doktor Žozef Gligorov sa Univerzitetske Tenon bolnica u Francuskoj kaže da postoji nekoliko tipova raka gde su ciljane terapije neophodne kako bi se smanjila smrtnost.
"Što se tiče kvaliteta života, ali sad smo negde na početku. Tokom sledećih 20, 30, 40 godina biće glavna revolucija i svaki pacijent će dobiti specifičnu terapiju", ocenjuje Gligorov.
Do tada iz ustanove u kojoj se leči najveći broj onkoloških pacijenata, poručuju da svih citostatika ima i da se na terapiju zračenjem čeka do četiri nedelje, što je medicinski standard. Trenutno rade sva četiri aparata, na kojima se dnevno ozrači oko 350 pacijenata.
Direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije prof. dr Zoran Rakočević napominje da što se tiče hemioterapije ona na Institutu pruža nakon konzilijarnih odluka, u peridu od 15 do 24 dana.
"Izvanredan pomak je napravljen u hirurškoj onkologiji gde već skoro dva meseca nemamo liste čekanja", ističe Rakočević.
Lekari podsećaju i da zdravim načinom života i redovnim odlaskom kod lekara maligne bolesti mogu da se spreče, i da su ako se otkriju na vreme, u ranoj fazi, neki oblici raka u 90 odsto slučajeva izlečivi.
