Izvor: Blic, 04.Avg.2008, 15:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Savremena administracija
Kada vam ističe važnost lične karte? Pojma nemate! Nisam ni ja znao dok nisam, po inerciji usklađenoj s poskočicom „kud svi Turci tu i mali Mujo", krenuo da se upišem među pet miliona i kusur Srba koji veruju da će biti nekog profita od besplatnih akcija javnih preduzeća.
Stignem ja u poštu pretposlednjeg dana upisa, kad - istekla mi važnost lične karte. Kada? Deset dana pre moje odocnele pojave na šalteru. Imam sa sobom pasoš. Važeći. Sve isto >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kao u ličnoj karti. Šta isto, još bolje! Matični broj tačan, slika na kojoj više ličim na sebe nego što ličim na slici u ličnoj karti staroj deset godina, adresa ista... ali, puj pike ne važi - ili važeća lična karta ili nema akcija i para.
Dobro, na te pare nešto nisam ozbiljno ni računao, sve rukovođen nikad ostvarenim projektom da se čovek može obogatiti samo sopstvenim radom. Nije ovo, dakle, tekst, jadikovka kako sam ostao bez vrapca u ruci s pogledom na goluba na grani, odnosno kako mi je potonula nada da ću možda od države dobiti hiljadu evra ako poživim još jedno pedeset godina, mada bi u tom slučaju više zaradio od izdavača Ginisove knjige rekorda nego od Mlađana Dinkića, za koga se osnovano veruje da će i tada biti ministar u nekom od finansijskih sektora.
Najgore u toj vesti je što ću morati da vadim novu ličnu kartu, biometrijsku, čipovanu, ne znam ni sam kakvu, dok se ne raspitam na onom policijskom broju telefona s dva puta više nula nego što ih ima na akcijama. A dok to ne uradim, biću ličnost bez identiteta u susretu sa službenim licima. Ja sam planirao da odmor, vrlo kratak, provedem odmarajući se, a nikako da se znojim po redovima. Još mi kažu da proces traje mesec dana.
Postoji još jedna loša vest. I pasoš mi ističe u novembru. Čeka me, dakle, procedura i za to čudo savremene administracije, jer, kako reče Božidar Đelić onomad, kad je riknuo sistem za izradu novih pasoša, naš je novi pasoš najsavršeniji u svetu i ima sedam nivoa zaštite, dočim, recimo, francuski ima samo četiri.
Nije mi jasno što smo baš mi našli da se pravimo većim Francuzima od Francuza, jer i da naš ima ta četiri nivoa zaštite bio bi možda jeftiniji, procedura izdavanja jednostavnija, brže bi se dobijao... i možda sistem štampanja ne bi otkazivao.
Ali pre nego što su odlučili da se na nama vežbaju, nadležni za nova dokumenta morali su da urade barem jednu stvar: da osposobe ljude i celokupne službe da se procedura obavi bez maltretiranja građana. U nekim gradovima ustaje se s ribolovcima da bi se uhvatio red pred šalterom. Sreo sam pre neki dan komšinicu koja je uprtila dvoje male dece kada je krenula da se prijavi za nova dokumenta, sve računajući da će joj to pomoći i da će je neko propustiti preko reda.
Od tada je nisam video. Možda se još nije vratila.
