Izvor: Politika, 24.Jul.2014, 12:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Savladali jezik i zavoleli Beograd
Mladi iz Angole, Libana, Maroka, Antigve i Barbude, Mongolije, sa Jamajke, iz Grenade i drugih zemalja sveta, ali i iz regiona, njih 53 osam meseci borili su se sa gramatičkim pravilima našeg jezika u okviru projekata „Svet u Srbiji” i „Srbija za Srbe iz regiona”
„Na vrh brda vrba mrda”, uz osmeh i bez problema je ovusrpsku brzalicu izgovarao Kenijac Jon Candid, budući visokoškolac Univerziteta u Beogradu. On i još 52 mladih iz Angole, Libana, Maroka, Antigve i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Barbude, Mongolije, sa Jamajke, iz Grenade i drugih zemalja sveta, ali i iz regiona, u prethodnih osam meseci borili su se sa komplikovanim gramatičkim pravilima našeg jezika. Potvrdu da su savladali doskora potpuno nepoznat jezik njih četrdeset četvoro dobilo je juče od ministra prosvete Srđana Verbića. Svečanost je priređena u studentskom odmaralištu „Beograd” na Avali koje je im je od novembra bilo kao druga kuća.
Šansu da uče srpski i da potom sednu u klupe fakulteta Beogradskog univerziteta mladi iz zemalja članica Pokreta nesvrstanih i regiona dobili su kao stipendisti naše države u okviru projekata „Svet u Srbiji” i „Srbija za Srbe iz regiona”.
Polaznici osmomesečnog kursa su svakog dana imali po šest časova jezika.
– Kada sam došao i video ćirilična slova, reči koje se menjaju po padežima pomislio sam – nema šanse. Da sam znao da postoje i svršeni i nesvršeni glagoli ne znam baš da li bih krenuo u Srbiju – šalio se Jusam Elga iz Palestine, jedan od petoro najuspešnijih polaznika. Naša gramatička pravila bila su prava muka i za njegovu zemljakinju Reham abu Amru, ali je, kako je rekla, od svega najjača bila želja da postane visokoškolac u nekoj evropskoj zemlji.
– Dolazak u Beograd bio je sasvim slučajan – tražila sam stipendiju kako bih došla na neki evropski univerzitet i videla sam da takva ponuda postoji za Srbiju. U početku je bilo mnogo teško, ali sada nije loše. Fali mi jedino da što više pričam sa ljudima iz Srbije kako bih se navikla na jezik. Dolazak u Beograd pomogao mi je da prvi put budem samostalna. Pre ovoga nisam nigde putovala, živela sam u Gazi, i nisam mogla da vidim druge zemlje i kulture – kazala je Reham, buduća studentkinja medicine. Dolazak u našu prestonicu i mladima iz Afrike je omogućio da dožive novo iskustvo.
– Sviđaju mi se ljudi, dobra je i hrana, prvi put sam video kako izgleda sneg. Zima u Beogradu i hladno vreme su mi veoma prijali – prisetio se Jon Candid sa kojim se saglasila i Nigerijka Izota Adako, budući master poljoprivrede.
Pojedini polaznici, posle osam meseci provedenih u Beogradu, otkrili su da nemaju želju da se vrate u rodnu zemlju jer se u našoj prestonici osećaju kao da su kod kuće.
– Privuklo me je gostoprimstvo, ali naročito lepota Beograđanki, koje su slatke i zabavne. Za razliku od pre nekoliko meseci, sada ću sa njima moći i da razgovaram – objasnio je Jusam Elga svoje razloge za ostanak u Beogradu.
---------------------------------------------
Ni šajkača im nije strana
Strahove i nedoumice stipendisti iz Afrike, Azije, Južne Amerike i regiona, ali i sva dešavanja od novembra do danas, ličnom pričom dočarao je uz pomoć kolega Nilson Čavez iz Angole, budući visokoškolac Elektrotehničkog fakulteta. Pred ministrima, nastavnicima iz Centra za srpski kao strani jezik i ambasadorima izveli su nekoliko tačaka. Na tečnom srpskom zapevali su naše tradicionalne i pop pesme, ali i jednu od himni prestonice „Beograde, Beograde”. Koliko brzo su zavoleli našu kulturu pokazali su perfektno odigravši kolo u narodnim nošnjama sa šajkačama na glavama. Igru je pratilo nezaobilazno podvriskivanje devojaka.
---------------------------------------------
Budući ambasadori Srbije
(Foto D. Ćirkov)
Svečanoj dodeli sertifikata budućim beogradskim studentima, pored ministra Srđana Verbića prisustvovao je i Ivica Dačić, šef srpske diplomatije. Obojica su istakli da su ponosni što su na istom mestu sa budućim ambasadorima i diplomatama naše kulture.
Verbić je stipendistima zahvalio što su se potrudili da savladaju nimalo lak srpski, ali i zbog želje da studiraju na našem jeziku, a Dačić im je slikovito objasnio koliko se njihov trud isplati.
– Čim možete da pevate na srpskom pretpostavljam da ste shvatili da on i nije toliko težak jezik. U stvari, vi sada ne znate jedan novi jezik, već još tri – bosanski, hrvatski i crnogorski – našalio se šef diplomatije.
D. Aleksić
objavljeno: 24.07.2014.
