Izvor: Blic, 20.Maj.2009, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Saveti za buduće srednjoškolce
Učenici osmog razreda nalaze se pred izazovima izbora zanimanja i polaganja klasifikacionog ispita. Kao i u drugim životnim odlukama potrebno je planiranje, ali najvažnije je realno sagledati koliko dete zna, šta ume, voli, želi. Ipak, budući da se radi o četrnaestogodišnjacima, ne treba od njih očekivati da budu potpuno realni, jer oni malo znaju o svetu rada. Dobar početak je upoznavanje sa različitim zanimanjima u neposrednom okruženju.
Pravi putokazi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u izboru zanimanja su interesovanja, porodične vrednosti, lične sposobnosti i karakterne osobine. Pitanje od kog treba poći jeste koje predmete i školske aktivnosti dete najviše voli. Sigurno je da treba birati buduću školu u kojoj ima najviše predmeta koji detetu lako idu. Besmisleno je očekivanje da će odjednom u srednjoj školi dobro raditi, na primer, matematiku, a sa njom je imao najviše teškoća tokom osnovne škole. Deca mogu i ne moraju da liče na svoje roditelje. Posebno je važno da roditelji svoje nerealizovane želje ne probaju da ostvare kroz zanimanje svog deteta. Talentovan mašinski inženjer može lako imati dete koje tehnika uopšte ne interesuje, već ga možda interesuju jezici. Korisno je pogledati sajtove srednjih škola, proveriti koji su predmeti, kakvi su uslovi za učenje. Ukoliko postoje otvorena vrata škole, dobro je iskoristiti priliku i upoznati se na licu mesta. Đaci uz pomoć roditelja treba da pokušaju da zajednički odgonetnu sa kim i kako dete provodi slobodno vreme, koja su njegova tri najočiglednija interesovanja i da li možda postoji nešto što može satima da radi a da ne oseti da protiče vreme. Pri tom treba imati u vidu da kada se pitamo kakva su dečja interesovanja, treba razmisliti o tome da li su to stvarno njihova interesovanja ili je to uticaj omiljene televizijske serije. Pre nekoliko godina svi su hteli da budu muzičari, glumci ili igrači dok su s radošću pratili epizode serije „Korak napred”. Kriminalističke serije motivišu ih da biraju zanimanja vezana za policiju, forenzičare i slično, a da to nisu stvarna interesovanja. U odabiru prave srednje škole mogu da pomognu i sledeća pitanja:
Da li više voli da radi sa stvarima ili ljudima? Da li se jasno izražava (usmeno i pismeno)? Razume li brzo i lako čak i složenije tekstove? Da li se snalazi sa brojevima? Da li brzo i lako rešava zadatke u kojima se traže osnovne računske operacije? Može li lako da zamisli i razume odnose u prostoru - na primer: da se brzo snađe u nepoznatom gradu na osnovu mape? Voli li da zaviruje u unutrašnjost raznih aparata? Ume li da prepozna osećanja i želje drugih ljudi? Ključ uspeha leži u razgovoru roditelja i budućih srednjoškolaca. Mame i tate bi trebalo da porazgovaraju sa svojim detetom o tome koje su osobine značajne za određeno zanimanja. Na taj način saznaće šta zna dete, ali i kako razume delatnost koja ga zanima i da li mu je bitno šta se tamo radi ili samo koliko se zarađuje. Stalni razgovori smanjuju i nervozu kod đaka, jer im upis više nije tabu tema, već ga shv
ataju kao neminovnost i mogućnost da testiraju sebe i ono što mogu.
Piše: Vesna Janjević-Popović, psiholog
