Izvor: Večernje novosti, 23.Jan.2015, 17:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sava ne da hrastove

SAMO da padne sneg! Ili da se bar temperatura spusti "u minus". Sve bi nam bilo daleko lakše - objašava Pero Dobrojević, direktor Šumske uprave "Vojvodinašuma" u Sremskoj Mitrovici, dok sa ekipom "Novosti" i Radoslavom Lozjaninom, šefom Šumske uprave "Morović", u neizbežnim gumenim čizmama, gazimo kroz žitko blato duboko do članaka. Nekada dobro ugažen i tucanikom posut šumski put sada se ne nazire. - Ako bi sneg pao, mogli bismo uz maksimalno angažovanje ljudi i mehanizacije da nadoknadimo >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << sve propušteno i da tržištu isporučimo tako traženu drvnu građu - kaže Dobrojević. Hrast lužnjak iz Srema, objašnjava naš sagovornik, brat je blizanac poznatog slavonskog hrasta, i isto toliko je tražen. Ovo drvo ima izuzetnu prođu na tržištu Austrije i Italije. Od njega se pravi najkvalitetniji nameštaj. Ali... Sava uz koju u Sremu rastu najbolji i najkvalitetniji primerci hrasta lužnjaka u Srbiji, tako omiljenog među poznavaocima kvalitetnog drveta, ne pušta ova gorostasna stabla iz svog zagrljaja još od maja i velikih poplava... "Vojvodinašume" su, kako su precizno izračunali statističari, prošle godine izvezle 1.998 kubnih metara trupaca hrasta, i to najkvalitetnije furnirske klase, koji se koriste za izradu stilskog nameštaja. Prvoklasno drvo najviše su kupovale fabrike iz Austrije, 1.458 kubnih metara, zatim slede Slovenija, Italija, Bosna i Hercegovina... Sama seča, kako ukazuje Dobrojević, lako se može reštiti, ali, daleko veći problem, ne samo u šumama oko Morovića, već i oko Višnjićeva, Klenka i Kupinova, nastao je jer su poplave koje su se u šumama gotovo redovno ponavljale na svakih 40 dana, uništile "podmladak" hrasta na čak 40 hektara. - Mladi hrastovi su baš 2015., posle šest godina pažljivog gajenja, okopavanja, krčenja i mnogo ručnog rada, dostigli visinu od dva do tri metra i trebalo je da se "otrgnu", ali, poplave su ih uništile - ne kriju nezadovoljstvo Dobrojević i Lozjanin. - Kada se voda povukla, nije nam preostalo ništa nego da ih iskrčimo. Sada smo ih ponovo posadili, na svaki hektar je otišlo 600 kilograma žira. Sada nam opet predstoje nove godine truda i održavanja... Šteta od poplava, u šumskim gazdinstvima uz Savu, kako precizira Dobrojević, dostigla je 340 miliona dinara, ali, to ni slučajno nije konačan broj. - Ima tu još mnogo toga, što će tek ući u računice - kaže Dobrojević. - Kada se samo uzme u obzir da smo imali 260 kilometara šumskih puteva, koje smo sami gradili, a poplave su uništile čak 80 odsto, jasno je sa kakvim problemima se sukobljavamo... SERTIFIKAT "Vojvodinašume" su jedino preduzeće u delatnosti šumarstva s ovih prostora koje ima evropski sertifikat održivog upravljanja šumama - FSC. Ovaj sertifikat dokazuje da su proizvodi poreklom iz vojvođanskih šuma nastali kontrolisanim korišćenjem šuma i da se njima upravlja u skladu sa strogim međunarodnim standardima, obezbeđivanjem ekoloških, ekonomskih i socijalnih funkcija šuma. UPILI VELIKU VODU Nepregledne hrastove šume, između Morovića i Jamene, jedinog poplavljenog mesta u Sremu, bile su pravi spasilac za sela u okolini, kojima je bujica zapretila. Vodoprivredni stručnjaci su, igrajući neku vrstu šaha sa bujicom i podizanjem celog niza nasipa uspeli da je zaustave u šumama i da je "pripitome". Hrastovi su tu odigrali svoju ulogu, jer imaju moć da upiju velike količine vode...

Nastavak na Večernje novosti...