Izvor: Politika, 11.Jan.2010, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sava i Drina i dalje nadolaze
U ataru sela Provo pokušavaju da spreče izlivanje reke preko nasipa. – Svinje predosetile poplavu
Šabac – Vodostaj Save kod Šapca i dalje je u porastu, ali najverovatnije neće dostići rekordnih 615 centimetara, kako su preksinoć glasile veoma alarmantne prognoze. Iz republičkog Hirometeorološkog zavoda stigla je korekcija: u narednih nekoliko dana nivo reke ne bi trebalo da pređe 575 centimetara (juče u 7 časova bio je 543 centimetra), pa su u Gradskom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << štabu za vanredne situacije za trenutak odahnuli.
– Ukoliko bi Sava prešla šest metara, imali bismo zaista izuzetno tešku situaciju uzvodno od Šapca, jer bi praktično morali da branimo čitavo područje do ušća Drine. Bilo bi nam neophodno bar 100.000 vreća s peskom i 5.000 ljudi – kaže za naš list načelnik štaba Aleksandar Stojković.
Štab je preventivno obezbedio 50.000 džakova, a izdat je nalog da se 5.000 napuni peskom, kako bi se ojačala najkritičnija mesta na nasipima. Na području Šapca naugroženiji su atari sela Orašac, Dragojevac, Mrđenovac, gde je pod vodom, bilo zbog izlivanja reke u takozvanom nebranjenom pojasu ili podzemnih voda, između 400 i 500 hektara oranica.
U opštini Vladimirci juče ujutro održan je vanredni sastanak štaba civilne zaštite na kojem je zaključeno da svim raspoloživim sredstvima pokuša sprečiti prelivanje vode preko nasipa u selu Provo, na potesu zvanom Orlača. Ovde je vodostaj veći za devet centimetara nego prethodnog dana i do prelivanja je ostalo svega tridesetak centimetara.
– Na tri kritična mesta postavićemo (u ponedeljak, p. a.) od 600 do 800 vreća, a ako baš bude „zapelo” biće nam potrebno od 4.000 do 5.000 vreća. Peska imamo dovoljno. Jutros smo preventivno evakuisali 11 domaćinstava i svu stoku iz Orlače. U ovom trenutku ovde je pod vodom oko 500 hektara – ističe načelnik štaba u Vladimircima Stevan Stevanović.
Sa ade, koja razdvaja Provo od Kupinovskog rita, poljoprivrednici su skelom takođe izvukli stoku. Svinje koje nisu mogli da uhvate (da bi ih prebacili na obalu) seljaci su ustrelili i zaklali na licu mesta. Osetivši opasnost od nadolazeće vode pojedina krda sama su preplivala reku i sada tumaraju oko nasipa.
Prema rečima načelnika okružnog štaba Vase Vujanića, protok reke Drine kod hidroelektrane Mali Zvornik tokom noći između nedelje i ponedeljka iznosio je 1.617 metara kubnih u sekundi, što je i dalje izuzetno visoko. Zbog izlivanja ova reke na području opštine Bogatić pod vodom je oko 2700 hektara poljoprivrednog zemljišta.
U opštini Ljubovija poplavljen je i motel pored Drine, a u Malom Zvorniku javili su se problemi sa vodosnabdevanjem. Zbog nadošlih podzemnih voda sa obe strane magistralnog puta Šabac–Obrenovac pojavila su se mnoga „vodena ogledala”, koja ugrožavaju useve. Na sreću, reke Dobrava, Dumača, Tamnava i Cerski obodni kanal još su u svojim koritima.
M. Mijušković
-----------------------------------------------------------
Reke prete još tri dana
Vodostaj u Srbiji rašće i u naredna tri dana, posle čega bi nivo reka trebalo da opadne. Nadležne službe ne mogu da prognoziraju da li će u tom kritičnom periodu biti neophodna evakuacija ljudi koji žive u blizini ugroženih tačaka, ali neprekidno nadgledaju teren i spremne su da reaguju kako bi zaštitili živote i imovinu građana, kaže Predrag Marić, načelnik Sektora za vanredne situacije pri MUP-u Srbije.
Pretpostavlja se da će Sava i Dunav dostići nivo redovne odbrane kod Zemuna, čiji su delovi zapljusnuti još pre nekoliko dana zbog visokih podzemnih voda i nepostojanja kanalizacije i odvodnih kanala. Oni su prokopani u beogradskim naseljima Krnjača i Borča kako bi se izlivi povukli daleko od kuća sa poplavljenim dvorištima. Iz Centra za vanredne situacije Tanjugu je rečeno da se danas očekuje proglašenje vanredne odbrane od poplava na Savi kod Sremske Mitrovice. Prave nevolje na ovom delu vodotoka mogle bi nastati ako bi vodostaj premašio 930 centimetara, što ni sada ni dugoročno nije realno, rekli su u Centru.
Ništa od ovih problema nije neočekivano. Bezmalo svaki put kada dođe do izlivanja i poplava na udaru su upravo ove lokacije. Osetljivi nasipi su dobro poznati ali novca da bi se oni sanirali i ojačali i da bi nove obaloutvrde bile postavljene već godinama nema.
– Dok evropski gradovi imaju zaštitu od hiljadugodišnjih voda, nasipi pred srpskim gradovima projektovani su da garantuju bezbednost samo od naleta voda kakve se javljaju jednom u sto godina, ali ni za taj zadatak mnogi od njih nisu dovoljno jaki – kaže Nikola Marjanović, direktor „Srbijavoda”.
Preduzeće koje Marjanović vodi završilo je i prosledilo Direkciji za vode na odobrenje program rada za sledeću godinu. Kada saznaju koliko novca će dobiti, rasporediće sredstva na prioritete, ali će para presušiti pre nego što iscrpe spisak najvažnijih i najhitnijih poslova. U prethodne dve godine „Srbijavode” su iz budžeta primile svega oko 800 miliona dinara, što je bilo dovoljno za jedva dva ili tri prioritetna projekta. Više novca nego od države „Srbijavode” dobijaju od kredita Svetske banke za obnovu i razvoj, koja im godišnje odobri oko milijardu dinara.
O trenutnoj situaciji juče su obavešteni i zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić.
D. Bukvić
V. Vukasović
[objavljeno: 12/01/2010]
