Izvor: Vesti-online.com, 04.Jan.2015, 22:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Satima pešači kroz nedođiju

Daleko u zabiti Golije, 25 kilometara od Novog Pazara, u zaseoku Đonlije, žive još samo Božidar i Rada Pendić, sa sinovima Srđanom (18) i Stefanom (10).

Svi ostali su davno otišli, trbuhom za kruhom, u potrazi za poslom i boljim životom...

Glava porodice Božidar radi u mlekari LjIN u Šaronjama, dnevno prepešači i po 15 kilometara, a mesečno zaradi 120 do 130 evra. Žive u staroj kući, bez kupatila i najosnovnijih uslova za život. Da nevolja bude još veća, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << stariji sin Srđan je gluvonem i ne može mnogo da pomogne porodici...

- I mi smo odlazili. Jedno vreme živeli smo u Kragujevcu da bi Srđan u specijalnoj školi mogao da izuči pekarski zanat. Vratili smo se u Đonlije, jer u Kragujevcu nije bilo posla. Borimo se na pet ari zemljišta da iškolujemo mlađeg Stefana, koji je jedino dete u selu i jedini učenik osnovne škole u susednim Popama - priča Božidar Pendić i naglašava da ga muke tek čekaju:

- Stefan idućeg leta završava četvrti razred i moraće ili u Novi Pazar ili u nešto bližu školu u naselju Dojeviće. Grad je udaljen 25, a škola u Dojevićima 20 kilometara. Neće moći da pešači, nema ni autobusa, nemamo novca da mu platimo stan u gradu, a i kako da ga ovako malog i slabog odvojimo i samog pošaljemo u Novi Pazar. Možda i ne nastavi dalje školovanje, a odličan je đak - dodaje Božidar.

- Kad ujutru krenem u školu, svuda uz put me prati moj pas i verni drug Žuko. Kad je on pored mene nije me uopšte strah. Dok sam ja na časovima i dok sa učiteljicom Mersihom učim lekcije, Žuko me čeka u dvorištu. Za vreme odmora igramo se fudbalom, a kad imam fizičko samo nas je troje na času: učiteljica Mersiha, Žuko i ja. Voleo bih da imam druga i drugaricu, da se igramo u školi, da pričamo i da se družimo. Uželeo sam se dece, poslednji put dete sam sreo pre dva meseca - priča mali Stefan i ističe da bi voleo da nastavi školovanje.

- Zbog Stefana je pre tri i po godine otvorena škola u Popama koja godinama nije radila. Nadali smo se da će biti više dece. Nažalost, seobe su nastavljene, đaka više nema, školu ponovo čeka katanac, a mene potraga za poslom - priča Stefanova učiteljica Mersiha Nurković-Bogućanin, koja svakodnevno iz Novog Pazara zbog Stefana, kolima ili pešice, dolazi u Pope.

Nastavak na Vesti-online.com...