Izvor: Politika, 04.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Satanizacija
To se zove satanizacija – olako pominjanje jednog političara samo zato što je bio rado viđen gost u Novim Banovcima
Još jedno monstruozno ubistvo u Novim Banovcima u kome su iskasapljeni i obezglavljeni jedno dete i jedan mladić, šokiralo je Srbiju. Posle nedavnog masakra koji je u jednom selu počinio drugi psihopata pobivši devet ljudi, ovaj novi zločin ponovo je pokrenuo brojna pitanja, a pre svega ono o tome kako su nam zakoni slabi i kako ljudi – tempirane >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bombe slobodno šetaju svuda oko nas.
Međutim, čini se da je izveštavanje medija o ovim zločinima, fenomen po sebi. Naime, ovakve tragedije neretko se koriste za obračune sasvim druge vrste. U jednim novinama je , onako usput, objavljeno da je koljač iz Novih Banovaca, osim što je bio narkoman i član satanističke sekte, "bio prijatelj Čede Jovanovića". Upravo taj detalj samo je još jedan kamenčić u mozaiku naše javne scene – on govori o satanističkoj prirodi naših medija, koja dobija neverovatne razmere.
Borba protiv političkih protivnika ovde se vazda smatrala poljem neviđenih mogućnosti, poljem u kome je sve dozvoljeno. U vreme kada su mediji postali bičevi u rukama političkih stranaka, "sva sredstva" podrazumevala su paljbu iz arsenala ličnih stvari – ljudi (političari) su bili javno sramoćeni zato što nemaju decu – ljudi bez dece u trenutku jakih nacionalnih strasti bili su predstavljeni kao gubitnici ili kao opasni likovi zato što nemaju šta da "žrtvuju" za svoje političke ideje! Bili su izvrgnuti ruglu i zato što vole mačke – jer voleti mačke predstavlja nešto bolesno i nastrano, šta li?! Novine su im se smejale zato što su debeli ili stari. Ili zato što su žene, a žene je najlakše vređati tako što im se napiše da su babe, i tome slično.
Ipak, ovakav slučaj indirektnog mračnog marketinga, ovakve okolišne, a time i morbidnije optužbe, još nismo imali. Možemo voleti Čedu Jovanovića, ili se sporiti sa njegovim političkim stavovima, kritikovati njegove javne nastupe, jednostavno – biti na drugoj strani, ali ako imamo mozga i zrnce poštenja – onda moramo da vidimo da ovaj "detalj" govori o pređenoj crti. Dovođenje jednog monstruoznog ubice u vezu sa Čedom Jovanovićem, zato što je, ubica, bio prvi komšija čoveka kod koga je Čeda dolazio u goste, gotovo da ima obrise satanizma. Jer, tako se implicira, po sistemu – s kim si takav si, da je, nekako, i lider LDP, simbolički u vezi sa narkomanima, satanistima i ubicama male dece. Nekome se to učinilo kao zgodna veza.
Kad je grozno, neka bude još groznije – domaći mediji pokazuju vlastiti vampirizam – kao da je malo užasa i krvi, raskomadanih tela – treba dodati začin koji će raspametiti čitaoce. Taj detalj je ovoga puta bio – usputno pominjanje Čede Jovanovića u ovoj morbidnoj priči, jer se to nekome učinilo politički zapaljivo. Poruka je jasna – nemojte glasati za Čedu jer se on druži sa ljudima koji se, komšijski, druže sa ubicama!
To se zove satanizacija – olako pominjanje jednog političara samo zato što je bio rado viđen gost u Novim Banovcima , a predstavlja morbidnu priču o našoj javnoj sceni. Na njoj sve postaje predmet , ali i sredstvo, političke borbe.
Zloupotreba tragedija u političke svrhe, međutim, vazda se ispostavljala kao marketinški efekat koji donosi brze rezultate. Toga smo se nagledali. Ali se i vraćala kao bumerang onima koji su sa njom najviše računali. www.mirjanabm.com
M. Bobić-Mojsilović
[objavljeno: 04.09.2007.]
