Izvor: RTS, 09.Apr.2014, 10:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sat čekanja pred šalterima u Srbiji
Na šalterima u Srbiji prosečno se čeka nešto više od pola sata, a najduže u katastru - u proseku sat vremena. Čekanje je, kažu u redu, poslednja stavka, a prikupljanje dokumentacije najveći problem.
Šalteri PIO fonda, čiji su službenici u štrajku, našli su se na listi onih pred kojima se najduže čeka na uslugu. Ispred njega, prema podacima Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj, su Katastar i RFZO.
U redu za katastar, koji zahteva najviše strpljenja, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << čekanje je poslednja stavka. Prikupljanje dokumentacije je, kažu oni koji čekaju, znatno veći problem.
U redu kažu da nije komplikovana procedura kada se imaju sva dokumenta. "Ništa nije problem, čekali smo na red, moralo se čekati, kad sam došla na red brzo je išlo", kažu građani.
U Republičkom geodetskom zavodu u okviru koga je katastar kažu da kroz 163 jedinice prođe 950.000 zahteva za upis nepokretnosti, a samo prošle godine izdato je više od 1.300.000 različitih uverenja.
Prosečan građanin, kažu, u katastar dođe jednom u životu, a tu proceduru, tvrde, najčešće može da završi i elektronskim putem ili poštom. To što su, uprkos svemu, na listi najneefikasnijih - tumače prirodom posla.
"Razlog tome je kompleksnost posla koji treba da se obavi na našem šalteru, stranka kada preda svoj zahtev uglavnom je neuka stranka koja dođe ili sa nepotpunim zahtevom ili sa pitanjima koja zahtevaju vreme da bi dobila odgovor", objašnjava direktor Republičkog geodetskog zavoda Zoran Krejović.
Ističe da je rad na šalteru inicijalni posao koji se obavlja u zavodu, a kasnije, u obradi predmeta, službe su efikasne, upravni poslovi se rešavaju za dva dana.
Ne čeka se samo u katastru već, prema podacima NALED-a, i u Fondu za zdravstveno osigurnje i to 55 minuta. Slede ih PIO fond sa 39 i Poreska uprava sa 37 minuta stajanja u redu. Čeka se i u službi za zapošljavanje, nešto više od pola sata, ali i u pošti - 26 minuta i banci, nešto više od 20.
"Ključni problem nije samo to što čekamo 17-34 minuta nego što, nakon što sačekamo red, mi ne završimo posao", kaže Vladimir Atanasijević iz NALED-a.
Atanasijević ističe da ključni problem jesu složene procedure, obimna dokumentacija koja mora da se donese. "U suštini nismo uvek sigurni da li smo u stanju da završimo posao jednim odlaskom na šalter. Odgovor na ovo jeste upotreba elektronske države", kaže Atanasijević.
Osim na proceduru i dokumentaciju, četvrtina onih koji čekaju žale se na neprofesionalnost i drskost šalterskih radnika, kao i na njihovu nestručnost.
Školskim rečnikom, a po mišljenju ispitanika, šalterski radnici jedva da bi imali dobar uspeh jer je ocena njihovog rada 2,69. Inspektor, na primer, bolji je đak, sa prosekom 3,33.
