Izvor: RTS, 26.Feb.2010, 09:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sastanak o kreditiranju u Beču
Matice najvećih stranih banaka koje posluju u Srbiji potvrdile da će nastaviti da pružaju pomoć u kreditiranju srpske privrede. Guverner NBS Radovan Jelašić izjavio posle sastanka u Beču da je dogovoreno da banke održe visok nivo kapitalizacije.
Pod pokroviteljstvom Međunarodnog monetarnog fonda i Narodne banke Srbije, u Beču je održan sastanak predstavnika srpske centralne banke, koju predvodi guverner Radovan Jelašić i stranih banaka koje posluju u Srbiji.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Sastanku su prisustovali predstavnici Međunarodnog monetarnog fonda, Evropske komisije, Evropske banke za obnovu i razvoj, Evropske investicione banke i Grupe Svetske banke.
Guverner Jelašić izjavio je posle sastanka da je dogovoreno da banke održe visok nivo kapitalizacije, kao što su je imale do sada i dodao da očekuje da će banke nastaviti da povećavaju kreditnu aktivnost u Srbiji.
"Građanima donosi sigurnost činjenica da strane banke ni u ovoj godini neće povući novac iz Srbije", naveo je Jelašić.
Matice deset najvećih stranih banaka koje posluju u Srbiji potvrdile su da će nastaviti da pružaju pomoć u kreditiranju srpske privrede.
Guverner je rekao da je bankama dozvoljeno da, ako hoće, za petinu smanje nivo kredita u Srbiji, ali on ne očekuje da do toga može da dođe.
"Banke koje eventualno žele, mogu da smanje svoju izloženost za 20 odsto u odnosu na kreditnu izloženost dogovorenu sporazumom prošle godine. Međutim, nadamo se da će, zahvaljujući pozitivnom razvoju i smanjenju obavezne rezerve, doći do povećanja kreditne aktivnosti u Srbiji", naveo je Jelašić.
Novi dogovor, kako je navela NBS, "predstavlja podršku srpskoj privredi u periodu trenutne krize i uverenje da će, nakon što se privredni oporavak ustali, nastupiti pozitivna kretanja".
Kapital na odgovarajućem nivou
Na današnjem skupu je ocenjeno da su se matične banke stranih banaka koje posluju u Srbiji ponašale kao odgovorni vlasnici i da su posle potisivanja Bečkog sporazuma povećavale iznos ukupnih kredita na srpskom tržištu.
Ekonomisti smatraju da je dobro što je bankama dozvoljeno da se više rukovode potrebama tržišta, ali kažu da to nosi i određene rizike koji bi mogli da utiču na rast kursa i cenu kredita.
"U slučaju da se banke ovde osete nesigurnim ili dobiju nalog od centrala, mogao bi da se oseti manjak deviza. S obzirom da sa postepenim ulbažavanjem bečkog dogovora imamo smanjenje obavezne rezerve to ne treba očekivati", rekao je ekonomista Vladimir Vučković.
Osnivači su, navodi se u saopštenju NBS, pomogli da se kapital banaka u Srbiji održi na odgovarajućem nivou, pa je tako u septembru 2009. godine pokazatelj adekvatnosti kapitala ukupnog bankarskog sektora iznosio 21 odsto.
"Matične banke su potvrdile ranije preuzete obaveze u pogledu održavanja adekvatnosti kapitala i izloženosti prema Srbiji u skladu sa makroekonomskim programom za 2010. godinu", saopštila je NBS.
Na sastanku banaka u Beču, poznatom u domaćoj javnosti kao "Bečka inicijativa", prošle godine dogovoreno je da se srpskoj privredi omogući da u vreme ekonomske krize održi likvidnost i proizvodnju, uz pomoć bankarskih pozajmica.
Državni zvaničnici već iznose procene da privreda izlazi iz recesije i da više nema potrebe za administrativnim merama kojima bi se bankama propisivali minimalni iznosi za kreditiranje.
