Izvor: B92, 05.Mar.2014, 20:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Saslušana dva svedoka Hrvatske
Hag -- U popodnevnom delu zasedanja Međunarodnog suda pravde u sporu između Hrvatske i Srbije sudije su saslušale iskaze još dvoje svedoka Hrvatske.
O zbivanjima u selu Bogdanovici u istočnoj Slavoniji u jesen 1991. svedočila je meštanka Marija Katić. Budući da je njena izjava u spis uvedena u pisanom obliku, Katićevu je u sudnici unakrsno ispitivao zastupnik Srbije Vejn Džordaš (Wayne Jordash).
Kao veštak za nestale osobe i ekshumirane žrtve tokom rata u Hrvatskoj >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << svedočio je, zatim, Ivan Grujić, koji je pomoćnik ministra branitelja Hrvatske. U ime Srbije, Grujića je unakrsno ispitao advokat Novak Lukić.
Najviši sud UN je novinarima zabranio da o tim iskazima izveste javnost do kraja rasprave, 1. aprila.
Hrvatska je, inače, tokom današnje rasprave nastojala da dokaže zločine srpskih snaga u Istočnoj Slavoniji, ali i na Plitvičkim jezerima, pa čak i u Srbiji tokom 1991. i 1992. godine.
Britanski advokat Helen Lou, na suđenju u Hagu, navela je da su JNA i paravojne snage planirano 1991. i 1992. napale sva većinska hrvatska sela i gradove na istoku Hrvatske, ubili 4.000 tamošnjih Hrvata i 485 se smatra za nestale, na hiljade su bile žrtve mučenja, uključujući 3.600 odvedenih u logore, dok je u granatiranju ili naknadnom miniranju uništeno na desetine hiljada kuća i 300 crkava.
"JNA je direktno učestvovala u aktima genocida po tačno određenom obrascu" zajedno sa paravojnim snagama Arkanovih "Tigrova", Šešeljevih "Belih orlova" i odreda "Dušan silni", nad kojima je imala punu kontrolu, navela je zastupnica Hrvatske Blini Hroli koje je, kao dokaz za to, navela, kako tvrdi, detalje zločina nad civilima počinjenih u selima Bogdanovci, Tovarnik, Sotin i Lovas.
Hrvatski pravni tim je pred Međunarodnim sudom pravde hteo da prikaže genocidnu nameru na primerima Veleprometa i Ovčare kod Vukovara, kao i u selima Škabrnji i Saborskom, ali i u Dalju u Hvatskoj i u Stajićevu i Nišu u Srbiji.
Hrvatska će argumente u korist svoje tužbe izlagati do kraja ove nedelje.
Od 10. marta, zastupnici Srbije će uzvratiti izlaganjima o hrvatskoj tužbi, ali i kontra-tužbi koju je zvanični Beograd podneo protiv Zagreba.
Druga runda razmene argumenata biće, uz pauze, održana od 20. marta do 1. aprila.
Hrvatska je tužbu zbog navodnog genocida protiv tadašnje SRJ podnela u julu 1999, a Srbija je kontratužbu sudu dostavila u januaru 2010.
Međunarodni sud pravde se u novembru 2008. oglasio nadležnim za tužbu Hrvatske protiv Srbije, posle rasprave u kojoj je srpski pravni tim tu nadležnost osporavao.
U tužbi protiv Srbije, Hrvatska tvrdi da je zvanični Beograd odgovoran za "etničko čišćenje" hrvatskih građana kao "oblik genocida" zato što je "direktno kontrolisao aktivnosti svojih oružanih snaga, obaveštajnih agenata i raznih paravojnih odreda koji su počinili zločine na teritoriji Hrvatske, u regionu Knina, istočne i zapadne Slavonije i Dalmacije".
Veliki broj građana Hrvatske je, navodi se u tužbi, prognan, ubijen, mučen ili nezakonito zatvoren, a uništeno je i mnogo imovine.
U prvoj verziji tužbe, Hrvatska je SRJ krivila i za egzodus Srba tokom i posle operacije Oluja u avgustu 1995, ali je taj navod kasnije povukla.
Zvanični Zagreb je tužbom zatražio da Međunarodni sud pravde proglasi Srbiju krivom za kršenje Konvencije o genocidu i naloži joj da kazni sve počinioce i Hrvatskoj vrati kulturna dobra i plati joj ratnu štetu u iznosu koji bi utvrdio sud.
U kontratužbi, Srbija tvrdi da su hrvatske vlasti počinile genocid tokom operacije Oluja, u nameri da potpuno ili delimično unište krajiške Srbe kao etničku grupu.
Genocid je, kako se navodi u kontra-tužbi Srbije, počinjen ubistvima i nanošenjem ozbiljnih fizičkih i psihičkih povreda pripadnicima srpske zajednice, te hotimičnim stavljanjem Srba kao nacionalne grupe u situaciju smišljenu na njeno delimično fizičko uništenje.
Alternativno, Srbija je od suda zatražila da Hrvatsku proglasi odgovornom za zaveru za počinjenje genocida ili za to što je propustila i propušta da genocid spreči i kazni.
