Izvor: Danas, 13.Nov.2015, 21:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šarolikost celogsveta
Svake godine u kotorsku luku uplovi oko 420 kruzera i nebrojano drugih plovila za zastavama iz celog sveta. Hiljade savremenih nomada da ne kažem migranata iz gušta preplave pjace i najzabitije kantune starog grada da se na vrata od rive ne može proć. To tako traje satima dok se brod ne oglasi tri puta, što je znak za partencu.
Kakav to magnet privlači sve te hiljade namernika svake godine!? To je drevni Kotor sa dve hiljade godina na svojim plećima, toponim jednog od najlepših >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << zaliva sveta i jedinog fjorda na Mediteranu.
Ko sve ovde nije živeo i vladao u dalekim vekovima koji se za obične smrtnike gube u beskraju. Od Ilira, Rimljana, Nemanjića, Mletaka, Napoleona pa do Austrije odnosno Austrougarske...
Da li vam je poznato da jedino turska noga nikada u Kotor nije kročila i pored viševekovne vladavine Balkanom, a da je katedrala podignuta više od trista godina pre otkrića Amerike!? Verovatno da ne znate, a ukoliko nešto i znate, dođite da obnovite zaboravljeno.
U akvatorijumu između surih i strmih litica Lovćena i Orjena čeka vas dve trećine ukupnog istorijskog i kulturnog nasleđa Crne Gore.
Ni manje geografije ni veće istorije. Ne propustite da vidite Pomorski muzej gde sjajnu postavku pomorskog nasleđa Boke ne može da umanji saznanje da ova ustanova više nije kotorska i da danas podjednako pripada celoj Crnoj Gori. No, to je već neka druga tema koja samo potvrđuje da se Bokelji kao morski vuci na kopnu baš nisu najbolje snašli.
Iskoristite ove divne jesenje dane pa iskoraknite van zidina i učinite šetnju, paseđatu lungo mare. Što da ne i do Prčnja, kolevke starih kapetanskih porodica koje su vekovima pisale istoriju plavo bele boje. Obiđite te predivne palace koje su danas nemi svedoci nekadašnje slave, sjaja i bogatstva njihovih vlasnika... odmorite oči na pontama koje se ogledaju u jutarnjem obrisu tečnog srebrnastog zrcala.
Bogorodični hram dominira mestom i izgrađen je po projektu Bernarda Makarucija. Po veličini je druga crkva na celom Jadranu, a kada u unutrašnjost zavirite, čeka vas zaostavština Don Nika Lukovića, jednog od najvećih Bokelja dvadesetog veka. Ne propustite kotorska zvona i nađite vremena da slušate tišinu.
U sobi ostavite pametne telefone i ne hranite bar u Boki njihovu memoriju na račun svoje. Što više utisaka poklonite virtuelnom vaš će duhovni doživljaj biti siromašniji. Ako tu samo vašu intimu Boke sačuvate, nema tog virusa koji je može ukrasti. Pokušajte da se baš u Kotoru vratite starom dobrom radiju. Na skalinama lokalnog emitera pronađite "stare ure" i uživajte u glasu i poeziji Dubravke. To nikada nećete zaboraviti i taj file vam nikada niko ne može izbrisati.
Potrudite se da sretnete autentičnog Bokelja i da iz tih usta čujete živu reč. To je svakim danom sve teže jer nestaju kao neka posebno retka vrsta plemenite duše. Ja ću vam ipak pomoći. Iza restorana "Galion" je prolaz koji vodi ka starom "Vračaru". Ako ste tu u prolazu, ne može vam promaći najlepši kotorski đardin. E tu lepotu je stvorila Vlasta Mandić, blonda sinjora divnog glasa i još lepšeg stasa. Posle toliko godina još je nisam definisao da li je zapravo arhitekta, pisac, pevač, kulinar, kompozitor ili nešto što ću tek sutra razumeti.
Zemlje u tranziciji imaju problem sa institucijama dok je u slučaju Kotora to postala Vlasta kao neka nova Jovanka Orleanka u odbrani jednog prohujalog vremena, jezika i običaja svoga kraja. Ako je sretnete u tom čarobnom vrtu, priđite joj slobodno i na mene se pozovite. To iskustvo sa bojom, mirisom i okusom Boke ostaće svakako samo vaše. Uz čari "Neveste Jadrana" vreme brzo prolazi pa vam neću reći da se ponovo vratite.
.jpg)
