Izvor: Blic, 09.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šarm gradske dame (1)
Biti pod tornjem za Subotičane znači - biti Subotičanin. Ali biti pod tornjem znači i videti ga iz najudaljenijeg salaša. Književnik Boško Krstić to poredi na svoj, liričan način i napominje da postoje ljudi bez kojih gradovi ne bi bili takvi kakvi jesu, ali postoje i zgrade bez kojih ni gradovi, a ni ljudi u njima ne bi bili isti. Subotička Gradska kuća jedno je od takvih čuda.
Šta sve krije i kako je nastalo najveće, najlepše i najatraktivnije gradsko zdanje u >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Subotici nije spoznao ni Svetislav Milanković, sekretar Muzeja, koji je prešao mnoge kilometre hodnicima, stepeništima i kancelarijama ovog zdanja. Njegova istorija, od same ideje, projekta, lokacije, gradnje i mnogih drugih pojedinosti, isprepletana je burnim događajima s početka XX veka, koji su ostavili svoje pečate i na Vojvodinu.
- Zgrada je građena samo dve godine, od 1908. do 1910, ali se još dve godine radilo na unutrašnjim detaljima i useljavanju. Graditelji su, zbog peskovitog tla, morali da postavljaju balvane ispod temelja, a za samu zgradu vezano je mnogo urbanih legendi. Gotovo vek je prošao od gradnje Gradske kuće, ali i tada kao i danas po pitanju zgrade teatra u Subotici su vladale nesuglasice da li graditi novu ili rekonstruisati postojeću Gradsku kuću. Zna se da je tadašnji gradonačelnik Karolj Biro, poznat po ambicioznosti, poželeo lepši i veći objekat za svoju administraciju i tadašnju vlast. Na konkursu su pobedili arhitekte Marcel Komor i Deže Jakab, ali je prvobitni projekat u stilu baroka u toku gradnje izmenjen, pa je Gradska kuća podignuta u stilu secesije - priča Svetislav Milanković.
U jesen 1910. godine na centralnom subotičkom trgu pojavila se kitnjasta dama-palata s krovom od keramike „žolnai" iz Pečuja, a sve oči Subotičana bile su uprte u pravcu tornja. Svečano je otvorena 15. septembra 1912. godine. Od tog časa, kao po nepisanom pravilu, ona je postala, na neki način, simbol vlasti. Njome je zadivljen svako ko dođe, ko je vidi i prouči njenu unutrašnjost.
Gradska kuća zauzima prostor od 5.838 kvadratnih metara, visoka je 76 metara, duga 105,08, a široka 55,56 metara. Terasa vidikovca je na visini od 45,5 metara, a do nje se dolazi stepenicama, kojih je preko 200. Sa terase vidikovca vidi se kompletna Subotica i njena šira okolina.
- Sednice lokalnog parlamenta se drže u jednoj od najlepših sala u ovom regionu, i poznato je da čak i političari iz inostranstva zavide subotičkim odbornicima na Velikoj većnici. U njoj se održavaju venčanja, koncerti i mnoge druge svečanosti. Tu su i plava, zelena i žuta većnica ukrašene sa bezbroj secesijskih šara, među kojima preovladavaju cvetovi i detalji mađarskog folklora i Erdelja u Rumuniji - kaže Milanković.
Ako se kojim slučajem izgubite u prolazima i hodnicima ove prelepe građevine, verovatno ćete naići na molere, zidare, fasadere. Oni stalno imaju posla i šminkaju i doteruju ovu damu, da ne bi kojim slučajem izgubila sjaj i glamur koji nosi sa sobom i širi nad Suboticom bezmalo stotinu godina.
Šta još videti
Oni koji ne poznaju lepote severne Bačke, a dođu u Suboticu, pored već poznatih turističkih i sportskih destinacija na Paliću i pored jezera, imaju mogućnost obilaska restorana na salašima, jezera Ludaš, objekte „Vinskih dvora" i nojeve farme, zatim ergele Kelebija i „Vile Majur", motiva na Tresetištu i mnogih drugih turističkih sadržaja.
Oni pak koji žele da obiđu grad naići će na velepnu Rajhl palatu gde se nalaze postavke likovnih izložbi, novoizgrađeni centar „Galeria", velelepnu Sinagogu...
