Izvor: Večernje novosti, 19.Feb.2017, 11:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sarkofag otkriva tajnu grobnice despota Đurđa

Da li se u selu Slavkovica kod Ljiga nalazi večna kuća tročlane čuvene srpske srednjovekovne porodice Branković. Odgovor će dati DNK analiza kostiju iz nađenih masivnih kamenih kovčega DNK analiza kostiju iz misterioznih masivnih kamenih sarkofaga pronađenih u crkvi iz 13. veka u selu Slavkovici, kraj Ljiga, uskoro će, saznaju "Novosti", dati odgovor na pitanje da li su ovde sahranjeni despot Đurađ Branković, njegova žena Irina, poznatija kao Prokleta Jerina, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << i njihov sin Lazar. Ovu hipotezu postavio je arheolog Dimitrije Madas, koji je još 1973. otkrio, i do 1978. istraživao, manastirski kompleks na obodu planinskog sela pod Rajcem. Od tada se u nauci lome koplja o tome da li je ovde večna kuća Brankovića, čiji su grobovi skriveni da ih Turci ne bi oskrnavili. Zato se s nestrpljenjem očekuju rezultati DNK analize kostiju. - Otkriće masivnih sarkofaga zakopanih u narteks srušene crkve u Slavkovici bilo je pravo čudo - seća se ugledni arheolog Madas. - Oni se ne mogu ni sam čim uporediti, sličnih nema u srpskom srednjem veku. Napravljeni su da bi bili izloženi, o čemu govore nožice uklesane u najveći sarkofag, a onda su iz nekog nepoznatog razloga skriveni zakopavanjem u zemlju. Ti kameni sanduci bili su preveliki za crkvu, pa je za njih dozidana priprata. Nesumnjivo su napravljeni za neke važne ličnosti, pa smo očekivali da ćemo, kad ih otvorimo, pronaći grobne priloge koji bi nam otkrili njihov identitet. Međutim, osim kostiju gotovo ničeg nije bilo, što je takođe neobično. Madas je, tragom predanja, istraživao slavkovački lokalitet Manastirine u zaseoku Ikonići, gde je otkrio ostatke crkve iz 13. veka. Ona je po legendi bila posvećena VavedenjuBogorodičinom, a za hram je sredinom 15. veka dozidannarteks i okolo su podignuti niz drugih građevina i zid. Tako je crkva postala središte manastira. Istražujući dozidani narteks, za koji nije bilo logičnog objašnjenja, arheolozi su u njegovom temelju otkrili tri masivna kamenasarkofaga u kojima su bile kosti ličnosti koje su svakako bile manastirski ktitori. Skelete su ispitivali vojni i sudski forenzičari i utvrdili su da su pripadali jednom starijem i jednom mlađem muškaracu, a treći starijoj ženskoj osobi. Među njenim ostacima pronađena je izuzetna kameja od oniksa, pravo remek-delo minijaturne umetnosti, sa likom Svetog Nikole. * Sarkofazi u temelju manastira Madas je pretpostavio da je reč o Prokletoj Jerini, za koju se zna da je umrla na Rudniku, posle pada Smedereva. Despot Đurađ i njihov sin Lazar umrli su ranije, a njihove grobnice su nepoznate. Naučnici smatraju da su njihove kosti sklonjene da ne bi bile oskrnavljene. Arheolozi Zavoda za zaštitu spomenika u Valjevu su na osnovu docnijih istraživanja izneli pretpostavku da ovde mogu da počivaju i plemići Velimirovići. - Prvi prevedeni fragmenti turskih popisa iz 1521. godine ukazuju na to da je selo Slavkovica bilo u posedu naslednika kneza Velimira koji se pominju u uništenom ribničkom natpisu iz 1495. godine - kaže arheolog Radivoje Arsić iz valjevskog Zavoda. - U njihovom posedu su bila i sela Ključ, Ribnica, Donji i Gornji Lajkovac, Ba. Članovi porodice kneza Velimira sasvim sigurno su ktitori stare ribničke crkve, crkve u Ključu i, verovatno, manastira Bogovađe. Hronološki, sahrane u priprati slavkovačke crkve se poklapaju sa upokojenjem kneza Velimira koje se odigralo pre 1495. godine. S obzirom na to da je Slavkovica deo njegovog poseda, velika je verovatnoća da je u priprati sahranjen knez sa suprugom i jednim sinom. - Jedini način da se obe hipoteze ispitaju je da se izvrši gentska analiza zemnih ostataka iz Slavkovice - kaže Arsić. - Ovi rezultati mogu biti upoređeni sa sada dostupnim genima despota Stefana Lazarevića ili kneza Lazara. Ukoliko su u grobnicama ostaci Brankovića, genetska analiza bi morala da ukaže na bliske rodbinske veze sa njima. Uspeh prvih ispitivanja koja su nedavno završena je polovičan. * Vernici posećuju srednjovekovnu svetinju - Skeleti su veoma oštećeni, pa je samo iz ženskog dobijen jasan DNK - kaže Arsić. - U Grčkoj smo pokušali da nađemo uzorke DNK porodice Kantakuzin da bismo utvrdili da li je reč o despotici Irini, ali, nažalost, oni ih nemaju. Zato će se ponoviti pokušaj dobijanja DNK iz kostiju mlađeg muškarca. Skelet koji bi mogao da pripada despotu Đurđu je isuviše opštećen. U svakom slučaju, crkvu u Slavkovici su za večnu kuću odabrale izuzetno važne ličnosti, a najveća je misterija kako su se i zašto odlučile da budu sahranjene u sarkofazima kakvih nigde nema osim ovde pod Rajcem. POČINjE OBNOVA SVETINjE OBNOVOM crkve Vavedenja Presvete Bogorodice iz 13. veka koordinira đakon Dragan Hadži Ikonić, izdanak porodice na čijem imanju je hram pronađen i koja je sačuvala predanje o njemu. - Od Ministarstva kulture Srbije dobijen je novac za projekat obnove koji je izradio Zavod za zaštitu spomenika kulture Valjevo. Dobili smo i građevinske dozvole i sve predali u septembru Ministarstvu, od koga očekujemo uskoro i sredstva za početak radova - kaže đakon Dragan Hadži Ikonić. ARHEOLOZI I TRAGAČI Gde su skriveni grobovi despota Đurđa i Irine Branković, ali i njihova mitska riznica, pitanja su koja pale i maštu arheologa i tragača za blagom. Da bi se najzad utvrdilo ko je sahranjen u sarkofazima, arheolozi Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Valjevu uzeli su s blagoslovom episkopa valjevskog Milutina uzorke skeleta i poslali ih na DNK analizu.* Zabranjeno preuzimanje fotografija bez saglasnosti redakcije "Večernjih Novosti"

Nastavak na Večernje novosti...