Izvor: RTS, 29.Avg.2014, 21:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sarina borba sa nemaštinom
Dok se većina dece lagano priprema za školu, za neke je to ogroman teret. Tako je i Sari Nedeljković, koja još uvek nije uspela da obezbedi potrebne knjige za predstojeću nastavu. Borba s nemaštinom je njena stvarnost.
Svakog septembra Saru Nedeljković, sada već učenicu trećeg razreda gimnazije, muče isti problemi - kako nabaviti opremu, garderobu i obuću za početak školske godine. Od socijalne pomoći koju dobija njena samohrana majka ne može da se sastavi kraj >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << s krajem. I pored svega ona ne odustaje, jer želi da jednog dana postane forenzičar ili lekar.
"Po prirodi sam dosta ambiciozna, verujem da će u budućnosti biti bolje, prosto želim da nešto postignem u životu i to me gura", kaže Sara.
Tri obroka u ovoj porodici prava su retkost. Često je Sara išla gladna u školu. Ipak, to joj ne pada najteže.
"Njene drugarice su jako divne i prihvatili su je bez obzira na sve. Jako je vole, cene i poštuju. Nju najviše ubija to što njene drugarice ne mogu da dođu ovde", priča Sarina majka Biljana.
"Prosto nije bilo nekih potreba da oni dođu, ali opet, volela bih da ih ja sama dovedem", kaže Sara.
Ulegnut krov, zakrpljen sa svih strana preti da se obruši svakog trena. U jednoj prostoriji se spava, jede i uči.
"Ne mogu normalno da pohađam školu, što se tiče učenja veoma je teško, pre svega nemam svoju sobu, nemam gde ni da sednem, nemam ni kompjuter koji bi mi mnogo olakšao, eto to su normalniji uslovi života koji sva druga deca imaju", kaže Sara.
Za sve ove godine Sara od države nije dobila nikakav vid pomoći za školovanje.
"Strašno je da mala Sara upadne u treću gimnaziju bez afirmativnih bodova, da nema stipendiju, da nema osnovnih uslova za život, a mi imamo da afirmativne mere za one koji se upisuju na fakultete, u srednje škole i dobijaju studentske stipendije i studentski domovi. A, šta ćemo raditi sa ovakvom decom kao što je Sara, ko će njoj pomoći i drugim učenicima i studentima Romima", upitao je Ivan Vasić, portparol Nacionalnog saveta Roma.
Čak i mali znak pažnje sedamnaestogodišnjoj devojčici vraća osmeh na lice.
"Donela sam školski pribor da bi na neki način, najmanji način, pomogla Sari da se obraduje i da ide dalje, jer samo tako može da se bori protiv diskriminisanosti. Zatim sam donela još nešto malo gardarobe", kaže Dragana Vujasinović iz humanitarnae organizacije "Dah".
Međutim, porodica Nedeljković ne želi da, kako kaže, živi od milostinje.
"Tražim posao jer smatram da sam dovoljno zrela, imam devet godina škole da bih mogla da opstanem sa ovo dvoje moje dece, sa Sarom koja se školuje, ide u treću godinu gimnazije koja je teška škola", kaže majka Biljana.
Ni prazan stomak, a ni prazna školska torba za ovu devojčicu nisu prepreka ka njenom cilju. Ipak, ukoliko se nešto ne promeni pitanje je koliko će još Sarina volja biti ovako jaka.
