Izvor: Press, 19.Mar.2014, 09:54   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Šarić oprao u Srbiji minimum četiri milijarde dolara?

Ono što bi, međutim, moglo da izađe na videlo, jeste logistika koju je narko-kartel imao u vrhu više vladajućih garnitura svih ovih godina i bez koje čak ni do sada poznat obim poslova, označen kao „vrh ledenog brega“, ne bi mogao da se razvije, piše "Danas".
Najskromnije procene govore da je iz tog „biznisa“ koji godišnje donosi profit od milijardu dolara, minimum četiri milijarde oprano u Srbiji, a strahuje se da bi taj iznos mogao biti i udvostručen. Ono što nije nagađanje, jeste da su Šarićevi poslovi, naročito u privatizaciji i sa kupljenim firmama, u velikoj meri doprineli propasti domaće privrede i urušavanju državnog aparata, a cenu tog devastiranja i izgubljenih radnih mesta nije ni moguće utvrditi. Ni deo koji bi mogao biti dostupan timovima koji rade na ovom slučaju - neće biti lako savladiv. Naime, spisak firmi preko kojih je Šarić radio u Srbiji gotovo da je nemoguće kompletirati, jer je na istom „poslu“ imao desetak bliskih saradnika od kojih je svako formirao svoju mrežu.
Prema podacima koji su objavljeni na zvaničnom sajtu Interpola, vrh Šarićeve piramide činile su tri firme osnovane u američkom gradu Delaver - Mateniko LLC, Durabilly LLC i Financial angels. One se kao osnivači javljaju u oko 40 preduzeća, nekolicini klubova, hotela, čak i jednom vrtiću. Devet firmi je od tog broja osnovano u Crnoj Gori, dve u Rovinju (Hrvatska), jedna u Pragu (Češka) i čak 25 u Srbiji, od čega je 16 locirano u Vojvodini, gde se odvijao najveći deo Šarićevog biznisa. Najpoznatija među firmama je konsultantska kuća Municipium S, koja se dalje javlja u vlasničkoj strukturi brojnih drugih preduzeća pod kontrolom tog dilera.
U šemu se, potom, uključuju i mreže njegovih saradnika. Među njima, najpoznatiji su Stanko Subotić, zatim mreže Zorana Ćopića, Antuna Stanaja, Mileta Jerkovića. Svako od njih u posao je uveo najmanje po tridesetak firmi, uglavnom organizovanih po piramidalnom modelu. U osnovi tih mreža bila su preduzeća kupljenja u privatizaciji, preko kojih se ubacivao prljavi novac u finansijske tokove. Obično je reč o firmama koje posluju sa „živim“ parama, gde je nemoguće utvrditi koliki je stvarni dnevni pazar, poput poljoprivrednih, auto-prevozničkih, ugostiteljskih. Iz tih preduzeća, u policijskom žargonu „štrumfova“, novac se po fiktivnim fakturama o kupljenoj robi ili nekim uslugama selio u drugi nivo - sakupljače. U tom delu su se nalazila preduzeća čiji su osnivači bile matične firme iz vrha piramide narko-bosova. Gotovo sve firme sa tog nivoa, čak i one koje su osnovane sa ulogom od 500 evra, preko računa su godišnje imale promet od po nekoliko milijardi dinara, ali se u godišnjim izveštajima knjižio ili simbolična dobit ili, mnogo češće, gubitak. Operacija pranja završavala se tako što je novac, već legalizovan kroz fiktivne transakcije, mogao da se šalje vrhu, na račune osnovnih preduzeća obično iz of-šor zona.
U igri oko pranja bio je i drugi model, sama privatizacija. On je funkcionisao tako što je na otvoren račun saradnika u nekoj od domaćih banaka doznačen novac sa of- šor zone. Njime bi bilo kupljeno neko od preduzeća sa berze ili na licitaciji Agencije za privatizaciju. Kupljena firma bi potom sama tražila kredit od koga bi novi vlasnik kupio sledeću firmu. Takav „perpetum mobile“ omogućio je da bez rizika od dodatnog ubacivanja para iz zemalja gde su imali matična preduzeća, saradnici Šarića učestvuju u na desetinama privatizacija.
U oba modela pranja novca bile su uključene i brojne banke. Najpoznatiji je slučaj Metals banke, za koju se tvrdilo da je osnovana Šarićevim novcem, a preko jedne podgoričke banke, navodno bliske tadašnjem crnogorskom premijeru. Poslovanje Metals banke postalo je sporno već 2007, kada je počelo da se pomalo javno govori o Šarićevim poslovima, iako u tom trenutku nije bilo moguće ni da se uoče veze između nekoliko lanaca njegovih saradničkih firmi. Kada je banka „pukla“, indikativno je, preuzela ju je pokrajinska vlada i od nje je nastala Razvojna banka Vojvodine. Zbog nesolventnosti, ugasila ju je Narodna banka Srbije 2012. jer pokušaji spasavanja u koje se uključila i prethodna republička vlada nisu dali rezultate.

Nastavak na Press...