Izvor: Blic, 01.Maj.2010, 02:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šargarepom osvojio Beograd
Prinos šargarepe po hektaru u Srbiji je u proseku od 25 do 30 tona, ali na imanju Zorana Marjanovića u selu Urovci kod Obrenovca , koje se prostire na 11 hektara, i dva do tri puta veći. Njegov dugogodišnji rad i trud nije prošao nezapaženo.
Za rezultate i doprinos od izuzetnog značaja u oblasti poljoprivrede na teritoriji grada u 2009. godini, uručena mu je posebno priznanje, nagrada gradonačelnika, na dodeli Nagrada grada Beograda, kao najboljem poljoprivrednom proizvođaču.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Zoran Marjanović sa ocem Dragomirom na 90 odsto svog imanja uzgaja šargarepu, a na ostaloj površini, mladi krompir i cveklu. Kaže da se od proizvodnje šargarepe može pristojno živeti, a veliku pomoć i podršku ima i od supruge Dragane i majke Ljiljane. Za nagradu je konkurisao na nagovor supruge i ljudi iz "Agro klastera Obrenovac”, ali njoj su se najviše obradovale ćerke jedanaestogodišnja Nevena, desetogodišnja Jelena i osmogodišnja Jana.
- Nisam ni znao ko će biti u komisiji i čitati prijavu, a kako imam prinos šargarepe po hektaru koji je dva do tri puta veći od proseka u Srbiji, u prijavu nisam stavio realne vrednosti. Umesto 70 stavio sam 50 tona po hektaru, jer sam mislio da mi niko neće verovati i da će me odbiti. Predsednik komisije za dodelu nagrade bio je Zaharije Trnavčević, a nagrada je pripala meni - ponosno priča tridesetosmogodišnji Zoran.
Marjanovići dva puta godišnje seju šargarepu o čijem kvalitetu svedoče svi oni koji njegove šargarepe kupuju na Kalenić pijaci, gde ih i prodaje. Prinos od prolećne setve, koja je gušća, je 70 tona po hektaru i to šargarepe za pijačnu prodaju. Druga setva je u avgustu. Seje se ređe, kako bi pre niklo, pa je i prinos manji, oko 50 tona po hektaru, a vadi se tokom cele zime.
- Koristimo hibridna semena i to uvozna, a jedan kilogram je od 600 do 700 evra. Po hektaru potrošim od dva i po do tri kilograma. Za desetak dana sve sam posejem, a za semena, đubrivo i hemiju za celu površinu izdvojim oko 30.000 evra. Od setve do vađenja šargarepe potrebno je tri meseca. Veći komadi koji se ne prodaju na pijaci idu za menze, a roba koja je recimo polomljena, prodaje se kao druga klasa na tezgi ili se prodaje kao hrana za konje - objašnjava Zoran.
Iako Marjanovići žive na selu, poljoprivredom se bave poslednjih deset godina. Pre toga imali su stovarište građevinskog materijala i samo dva hektara zemlje. Kažu da nikada nisu konkurisali ni za kakvu subvenciju i da sve što imaju stekli su svojim radom, trudom i upornošću.
- Sve što danas imamo finansirali smo iz proizvodnje povrća, prvo krompira, a potom i šargarepe. Tako je kupovana zemlja, a potom i mehanizacija. Imam sve što je potrebno za šargarepu, a to je vadilica, sejalica, mašina za pranje i drugo. Svih 11 hektara pokriveno je sistemom za navodnjavanje, razvukao sam i struju za reflektore. Od 2000. uzgajali smo zeleniš, posle krompir. Krompir je bio unosan do 2004. godine, a od tada je cena polako počela da pada. Uporedo smo radili i šargarepu i to je povrće koje danas najviše proizvodimo - priča Zoran.
Kako kaže, u planu je da svoje imanje proširi za još hektar do dva, jer za sve ostalo bilo bi potrebno angažovati dodatni broj radnika i mehanizaciju. Trenutno ima angažovanih šest radnika, koji zajedno sa njim tokom dana vade šargarepu, a potom peru i pakuju za pijačnu prodaju. Svaki dan ustaje u jedan sat posle ponoći, kako bi sa robom oko dva, pola tri ujutru bio na Kalenić pijaci. Radni dan završava mu se oko 20 časova. U proseku spava četiri sata, ali kaže da mu to ne pada teško.
Posla ima ko hoće da radi
Zoranov otac Dragomir kaže da čovek koji nije vredan od poljoprivrede ne može da živi.
- Posla ima za svakoga samo je potrebna vrednoća. Znanje se dopunjuje vrednoćom. Ovo je danonoćni posao, ali od kog može pristojno da se živi ako čovek hoće da radi. Nagradu smo zaslužili. Sve smo postigli svojim mučnim radom i ne ustručavamo se to da kažemo - priča Dragomir.
