Izvor: Večernje novosti, 09.Jan.2013, 16:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Šargarepa dočekala Božić

U BEGEČU, panonski ušorenom predgrađu Novog Sada čiji atar se naslanja na levu obalu Dunava, godišnje se proizvede otprilike 25.000 tona šargarepe ili, u proseku, oko osam tona po glavi stanovnika. Ovo mesto, naime, ima jedva nešto više od 3.000 duša, a šargarepu gaji gotovo svako domaćinstvo, pa na njivama nema mira ni ovih prazničnih januarskih dana.- Dobar dan, dobri ljudi, srećni praznici i srećan rad - pozdravljamo. Pokušavamo da što pre premostimo barijeru prvog kontakta s ljudima >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << koji, pognuti, marljivo rade na, za ovo doba godine, nestvarno zelenoj parceli od otprilike šest jutara, između Dunava i puta za Bačku Palanku.- 'Fala, izvol’te - uzvraća, lalinski, Vladimir Apelić, uz glasan smeh ostalih.BAŠ SE ISPLATI... GAJENjE šargarepe je veoma unosan posao, mada su i ulaganja velika - čak 2.000 evra po jutru, od čega trećina ide samo za đubrivo. Ipak, sa prosečnim rodom od 20 tona, a najmanje toliki će biti i na ovoj Kolarevoj parceli, i cenom od 30 dinara za kilogram, ukupan prihod po jutru dostiže gotovo 6.000 evra, pa je i čista zarada više nego dobra.Upravo su duboki rečni aluvijumi poput ovog begečkog, bogati i peskom i humusom, najpovoljniji za uzgoj mrkve, kako bi se to izvorno reklo na srpskom, odnosno šargarepe, što je mađarska kovanica od prideva “šarga” ili žuta, i imenice repa. Apelić je, inače, iz petnaestak kilometara udaljenog Karađorđeva, sa još četrdesetak žena i muškaraca iz tog mesta i iz obližnjeg Mladenova, došao da ovogodišnji rod povadi sa poslednje neporađene njive Đorđa Kolara, jednog od značajnijih begečkih povrtara.- Radimo za dnevnicu od 1.000 dinara - veli on, sada već bez prizvuka šeretluka u glasu, slažući izvađene plodove u jednu od gajbica uredno poređanih duž zelenih redova. - Dan je kratak, a i nebo nas je, evo, pogledalo, pa nije suviše hladno. Nekada smo, mahom, radili u sada propalim državnim firmama, pa su nam sezonski poljoprivredni poslovi jedini izvor prihoda.Samo dan ranije je, dodaju Slobodanka i Milan Topalov, bračni par takođe iz Karađorđeva, bilo drugačije: temperatura je bila ispod nule, zemlja zamrzla, pa su i posao su morali da prekinu. Pre nego što oni, rukama, iz zemlje iščupaju svojevrsne svežnjeve sa po 15-20 šargarepa, koliko ih obično ima u jednom busenu, gazdin traktor prolazi redovima dugim oko kilometar i raonikom ih podseca, čime je radnicima posao bitno olakšan.DUPLO VIŠE OD HRVATA KOLIKO je begečki rod šargarepe od 25.000 tona godišnje respektabilan najbolje, kaže Ranko Drlić, govori njegova uporedba sa, recimo, ukupnom proizvodnjom u susednoj Hrvatskoj. - Tamo se godišnje proizvede oko 13.000 tona, dakle upola manje nego samo u našem selu - precizira on.- Ipak je naporno, ali može da se izdrži - kaže mlada Mladenovčanka Milica Savić, teško izvlačeći gumene čizme iz raskvašene begečke crnice. - A i gde bismo drugo, danas, mogli da zaradimo neki dinar?Begečani, inače, šargarepu obično vade u novembru, pa je tako bilo i ove godine. A to što je ova Kolarova dočekala Božić nije, veli jedan od njegovih saradnika Ranko Drlić, ni jedini primer ni stvar nebrige, već - diktat prirode.- Za ovu biljku, koja se, inače, svrstava u deset za ljudsku ishranu najvažnijih povrtarskih kultura, vrlo je bitno da se vadi tek kada je potpuno zrela, jer, u protivnom, u hladnjači gde čeka plasman, gubi i na težini i na svežini - objašnjava on. - Ovako, kada se, potpuno zrela kao što je ova, opere i smesti na pravoj temperaturi, mesecima će biti kao da je juče izvađena!

Nastavak na Večernje novosti...