Izvor: Blic, 22.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šarenilo nošnji govora i jela (4)
BAČKA PALANKA - Na sajtovima i u turističkim katalozima Bačka Palanka se pominje kao grad na prelepom mestu. Tu su Dunav, Fruška gora, hektari prvoklasne crnice, a u podrumima neštinskih vinara bogovska vina, od grozdnih sorti koje su na tom području pre više od 1.000 godina cedili rimski legionari.
Palanka ima mnogo spomenika istorije i kulture, a 32.000 njenih stanovnika neguju dijalekte i običaje. Međutim, Bačkopalančani su čvrsto na zemlji i uveliko razmišljaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kako živeti danas i sutra. Velika pažnja se posvećuje turističkim potencijalima Dunava, njegovim rukavcima, bagremovim i hrastovim šumama. Očekuje se da lepote Karađorđeva, Bukinskog rita i Bagremare, u kojoj raste jedinstven cvet kukurjak, privuku turiste.
Stotinak mladih Palančana su dobri biznismeni i zbog poslova su više u svetu nego kod kuće. Istovremeno u grad su ušle svetske kompanije „Tarket", „Karlzberg", „Nektar", „Sufle".
- Ali, niko nas neće naterati da zavolimo brzu hranu. Još dugo ćemo spremati zimnicu, kuvati paprikaš i gulaš, svinjokolj će biti svečanost - kaže Palančanin Radomir Perišić.
Riblja čorba je zajednički specijalitet svih Palančana. Osim toga, doseljenici iz Hercegovine forsiraju jagnjetinu i raštiku: doseljenici iz Bosne proju i prasetinu, a starosedeoci stara jela od testa.
Palanački slikar Dragomir Krunić kaže da se u Palanci zaustavio sedamdesetih kad je video obalu Dunava, šetalište i retke čemprese koji postoje još samo u par zemalja Evrope.
- Ovde se brda Fruške gore prelivaju u Dunav, a Dunav u ravnicu. U Uskoj ulici su najlepši butici, poslastičarnice i kafei. Mnogo je krajem prošlog veka pravljeno u ovom gradu, ali u njemu je najlepše ono što je najstarije - kaže Krunić.
Profesor Radovan Šunjka, koji istražuje svoj grad, veli da reč „palanka" potiče od latinske „planka", što znači „utvrda od blata". Na mestu Palanke bilo je naselje još 1486. godine. Eugen Savojski je tu proveo puna tri meseca spremajući se za rat sa Turcima. Na tom prostoru su se mešali Srbi, Vizantinci, Ugri i drugi narodi. Šunjka kaže da je to veoma važno.
- Ništa lepše od mešavine naroda, jer razne nacije daju gracije - kaže Šunjka.
Sadašnji stanovnici ponosni su na one koji su proslavili Bačku Palanku. To su Nikola Mirkov i Ferenc Kiš, stručnjaci za kanale, Franc Ajzenhut, slikar svetskog formata, Rahela Ferari, glumica, dr Andrij Demlić, koji je oblikovao grad, Radivoje Uvalić, španski borac, Milan Janić, najbolji kajakaš na svetu. Janiću se grad odužio lepim spomenikom.
Mladi su danas najbolji i najlepši promoteri grada. Među njima su Monja Obradović, devojčica koja jednom godišnje iz Evrope sa grupom plesačica donosi zlatne medalje; rukometaši Šešum i Sudžum; kajakašica Miljana Knežević; članovi KUD „Kosta Abrašević", veoma popularni u Španiji i Portugalu; Tomo Tiljak, dizajner; Nikola Pavičić, tvorac „Sintelona", Branko Štemberger, ugostitelj.
Najposećenije mesto u Palanci je zelena pijaca.
Pijacu vidim kao veliku etnoscenu, kao pozorište ili operu. Tu se čuju razni jezici: srpski, mađarski, slovački i romski. Koloritu posebnu draž daju razni dijalekti srpskog jezika i šarenilo nošnji. Na pijaci se mogu osetiti različiti mentaliteti pojedinih sela, još uvek sresti starosedelac u narodnoj nošnji, novi džambasi, nakupci, prekupci, čuti lepe šale, videti i otmeni maniri - priča novinar Miloš Sudžum.
Obavezno videti
Pravoslavnu crkvu u Neštinu sa čudotvornom ikonom svete Bogorodice i ikonostas iz 1773. godine, Galeriju grada, Muzej grada, Etno kuću Neštin, Dvorac Dunđerski Čelarevo, Muzej Bačke Palanke, Biblioteku „Veljko Petrović".
