Izvor: Večernje novosti, 25.Jan.2014, 16:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sarapa: Vučić i Dačić ne beže od novinara

NEKI političari su ga vređali, drugi napuštali emisiju, treći kritikovali što sa osmehom pristupa i najozbiljnijim problemima. Ipak, Predrag Sarapa nastavlja da iz nedelje u nedelju na Studiju B otvara aktuelna društvena, politička i ekonomska pitanja. A nastavljaju i Beograđani da ga zaustavljaju na ulici sa željom da umesto njih, političarima kaže sve najgore. Njegov "Problem" počeo je 2002. na Politici, da bi ga na Badnji dan 2006. preneo na Studio B. Nedavno je napredovao, ali i dao >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << razlog prijateljima da ga zafrkavaju jer se emisija sada zove "Sarapin problem". O problemima, kafi sa političarima, intelektualnoj eliti... razgovaramo sa ovim magistrom političkih nauka, koji kaže da ga na srpskoj sceni više ništa ne iznenađuje. - Sve mogu da očekujem, od najboljeg do najgoreg. Ne znam da li to znači da sam otupeo ili očvrsnuo. Predvidivi su naši političari, većina koristi dve-tri fraze, četiri dogme, a konkretnih rezultata je malo. Političar za kog sam primetio najviše pozitivnih stavova u poslednje vreme je Rasim Ljajić. Za njega misle da je fin i pristupačan, što je jako važno za tu profesiju. * Koliko su se političari promenili od 2002, kada se "Problem" pojavio, do danas? - Evoluirali su. Tad se tačno znalo šta možeš da očekuješ u emisiji kad pozoveš Vučića, Dačića i nekog iz DOS-a. Suštinski problem naših političara bila je potreba da etiketiraju novinare. Svako pitanje koje im se ne sviđa izazivalo je salvu uvreda na račun novinara. Od nekih sam čuo najgore stvari na svetu samo zato što sam ih nešto pitao. Sad su isti ti evropeizovani, kultivisani i civilizovani i nadam se da će takvi i da ostanu. Mnoge kolege su mi zamerile što ponovo zovem u emisiju one koji su me izvređali, ali moram kada je to u svrhu javnog interesa. Osim toga, ne mogu ja da vaspitavam ljude od 40-50 godina. Ali, manje je toga danas. Postoji, takođe, pravilo da vlast više izbegava medije da ih neko ne bi podsetio na sve što su obećali, ali nisu ispunili. Mada, moram da priznam da Vučić i Dačić ne beže od novinara kao njihovi prethodnici.POLITIKA JEDE ŽIVCE MADA se još nije umorio od politike, Sarapa razume ljude kojima je od nje muka.- Politika jede mnogo živaca i mnogo iscrpljuje, a malo koristi od nje ima. Tolika količina besperspektivnosti i gubljenja nade dovela je do zamora ljudi. I sam nekad kažem: "Ne mogu da razmišljam o politici", a to mi je posao - priznaje Sarapa koji se od politike odmara utorkom kada vodi zabavnu emisiju "Beograde, dobro veče". * A koliko se društvo promenilo? - Napravilo je pomak. Ipak smo se demokratizovali. Žao mi je što nemamo više jakih stranaka, ali i to će se, nadam se, promeniti. Ono što je isto jeste sklonost što naroda, što elite da se dodvori svakom ko je na vlasti. Ali, ovo je još uvek jedan od retkih naroda koji je bolji od svoje elite, što političke, što intelektualne, koja je korumpirana, i delom kukavička i spremna da ćuti ili podržava bilo koga za neke male ustupke, poput štampanja knjige ili zvanja na institutu. Radnici i seljaci su i dalje pošten svet koji ipak misli svojom glavom. * Manipulišu li političari i dalje novinarima? - Postoji sraman deo naše profesije, gde novinari besplatno ili za neke bedne pare vrše funkciju portparola političara, da bi im se dodvorili ili sitno okoristili. To stavljanje u funkciju moćnika me užasava. Mnoge kolege kažu "To su naši kontakti", ali nije tačno. Imam i ja kontakte, ali nema potrebe da se viđamo, znamo se. Popijemo kafu posle emisije i to je to. * Zameraju vam da upadate u reč sagovornicima, da ste pristrasni, a nekad i da ste neozbiljni. Koja kritika je na mestu? - Kod nas vlada mišljenje da voditelj treba da ima kameno lice i da mora da bude ukočen, kao da smo u grobnici. Ako pratimo svetske trendove, videćemo da se uz lagani ton, pa i osmeh, obrađuju vrhunski problemi. Teze o pristrasnosti uvek se baziraju na tome šta čovek pita. Mnogi moji gosti nisu se slagali s pitanjem, pa kažu: "Ti si pristrasan". Oni bi voleli da sami sebe pitaju, što znači da smo mi nepotrebni. A što se tiče prve primedbe, mnogi su naučili da ponavljaju iste fraze, da troše vreme, a da ništa ne kažu. Kad iz njihovih usta izlaze besmislene reči kojima ne odgovaraju na pitanje, upadam u reč i ponosan sam na to. * Šta je po vama najveći problem u Srbiji? - Propast Crvene zvezde, fudbalski fijasko koji ja, kao strastveni navijač tog tima, više ne mogu da gledam. Mislim da je to pokazatelj stanja našeg društva, slaba Zvezda - slaba Srbija. * Ima li rešenja? - Ja ga ne vidim. U mraku smo i dalje. Ali, to nije razlog za pesimizam. Toliko smo namučeni da ne možemo da budemo pesimisti. Moramo da se smejemo, to nas čupa. Male stvari čoveka mogu da obraduju, prijatelji, dva-tri vica, neka šala i to je dovoljno da preživite dan. Sutra već ko zna šta će da bude. Ovde nema opuštanja. * Postoji li šansa da se nađete u ulozi političara? - Ne. U prirodi njihovog posla je da nekad slažu, a meni je strano da lažem milione ljudi, pa makar i zbog njihovog dobra. Nije lepo, zar ne?

Nastavak na Večernje novosti...