Izvor: Vesti-online.com, 27.Avg.2013, 13:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sarajevski spiskovi

Staro je pravilo da Srbe niko ne može da ukopa koliko oni sami sebi to mogu da urade. Lov na 300 Srba u Srbiji koje je ovih dana otvorilo Tužilaštvo BiH klasičan je primer tog autodestruktivnog pristupa.

Žarko Marković

Jer, samo što je sporazum o saradnji tužilaštava iz Beograda i Sarajeva potpisan, ekipa sa Baščaršije se odmah dala u akciju, i zatražila od kolega preko Drine da zakucaju na vrata pomenutih 300 ljudi, i tako izvrše pritisak i bezmalo ih označe >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << kao zločince.

Dakle, umesto da beogradsko tužilaštvo konačno, sada kad za to ne postoje prepreke, od Sarajeva zatraži kompletnu dokumentaciju o zločinima u Dobrovoljačkoj ulici i Tuzlanskoj koloni, u Ustaničkoj su odlučili da slušaju naredbe iz Bosne.

To nije nikakvo iznenađenje. Stara beogradska navika da se dodvorava Sarajevu i da skače na svaki mig iz tog grada. Stalna potreba da se Sarajevu neko izvinjava, da peva o njemu, priča kako voli Bosance i bosanski duh, lupeta o ćevapima, multikulturalnosti iz godine u godinu, u Beogradu sve više jača, kako kod vlasti, tako i kod običnih ljudi.

Da nije tako, ne bi Ivica Dačić na raznim veseljima pevao "Miljacku", niti bi u rijaliti programima pobeđivali kandidati iz BiH. Naravno, ne treba biti zloban pa negirati vrednost "Miljacke" kao izuzetne narodne pesme, niti osporavati kvalitete dečka koji je pobedio u Zvezdama Granda, pa i određenu dozu zabavnosti kod onog šarlatana koji je pobedio u Farmi. Činjenica je, međutim, da se vlasti Srbije Sarajevu dodvoravaju iz političkih, a građani Srbije iz nekih svojih razloga, koji imaju veze i sa jugonostalgijom kada je Sarajevo za sve u bivšoj zemlji bilo čista egzotika.

Takvi, međutim, ne vide da je to egzotično Sarajevo danas potpuno drugi grad koji pokušava da vrati svoj predratni duh, ali ne uspeva jer u njemu više ne živi na desetine hiljada predratnih stanovnika koji su bili sastavni deo tog duha.

Nije to više ono Sarajevo koje je iznedrilo Bregu, Neleta, Kustu, Pimpeka, i Kinđeta. Nema ni Nadrealista, ni Dugmeta, ni Indeksa, košarkaški klub Bosna je u ponoru, a Emir Kusturica iz svog Andrićgrada uglavnom ni ne gleda u pravcu svog rodnog grada.

I ne pišem ovako jer mrzim Sarajevo, što će mnogi verovatno reći, nakon svega. Čak, naprotiv. U tom gradu, i pored svega nabrojanog, neopterećen čovek se može osećati dobro.

Problem je, međutim, što beogradsko dodvoravanje glavnom gradu BiH, proizvodi štetu, pre svega istom tom Beogradu, a onda i Banjaluci. Političku štetu, pre svega, ali i onu u kojoj ispašta pravda.

Da li će se, zabavljeni lovom na Srbe po celoj teritoriji Srbije, beogradski tužioci ikada okrenuti zločinima nad Srbima u BiH? Da li će biti procesuirani odgovorni za nedela u Sarajevu i Tuzli? Ne verujem, jer, ako se nije uspelo ni kada se u rukama gotovo imalo Ejupa Ganića ili Jovana Divjaka, teško da će se i sada bilo šta pomeriti sa mrtve tačke, iako sada postoje svi preduslovi za to.

Uglavnom, slanjem tajnog spiska u Beograd, Sarajevo je Srbiji očitalo još jednu lekciju, ili, grublje rečeno, zviznulo novu šamarčinu. Ako neko od tih 300 ljudi bude uhapšen ili izručen BiH, biće to znak da je Beograd okrenuo i drugi obraz. A kad smo već kod tajnih spiskova, za Tužilaštvo BiH bolje bi bilo da ih je, sa imenima osumnjičenih unutar BiH, prosledilo našoj Agenciji za istrage i zaštitu. Na tom tajnom spisku Srba svakako ne bi bilo. Većina ih je odavno iza rešetaka.

Nastavak na Vesti-online.com...