Izvor: RTS, 06.Maj.2010, 16:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sarajevo u vrtlogu iranske krize
Bosna i Hercegovina u diplomatskoj nevolji. Posle ogromnog pritiska SAD, i Iran vuče Sarajevo za rukav. Predsednik Ahmedinežad, usred debate o novim kaznenim merama protiv Teherana, podsetio na "prijateljstvo" dve države.
Iranski predsednik Mahmud Ahmedinežad, u sred rasprave o mogućem novom paketu sankcija protiv Teherana, podsetio je Sarajevo na prijateljstvo dve države, računajući da bi odnosi izgrađeni u vreme rata 1992-95. godine, mogli presudno uticati na glasanje >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << BiH u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Iran je prijatelj Bosne i Hercegovine i "Bosna i Hercegovina ne duguje ništa Iranu", izjavio je iranski predsednik Ahmadinežad.
"Ne bismo nikad koristili instrumente pritiska na bosanske ljude, zbog toga što smo im nekad pomogli. Zato ne očekujemo ništa od njih u zamenu za našu pomoć. Učinili smo to iz humanitarnih razloga u prošlosti i opet bismo", rekao je Ahmedinežad.
Predsednik Irana je, u intervjuu za sarajvski Dnevni avaz, rekao da se glasanja u Savetu bezbednosti UN dešavaju pod pritiskom i dodao da je 10 od ukupno, 15 članica Saveta bezbednosti, predstavnicima Irana reklo da je na njih, duže vreme, vršen pritisak kako bi podržali uvođenje sankcije Irana.
Ahmadinežad je istakao da 118 zemalja Pokreta nestvrstanih zvanično podržavaju iranski mirnodopski nuklearni program, kao i 57 članica Organizacije islamske konferencije, i podsetio da Iran već 31 godinu živi pod pritiscima i embargom.
"Iskustvo potvrđuje da sankcije ne mogu zaustaviti Iran. U poslednjih 30 godina smo uspevali da pretvorimo sankcije u napredak za nas. Iran je danas daleko savremenija i jača država", rekao je Ahmadinedžad, podsetivši da su SAD tri puta nametale Iranu sankcije na polju nuklearne energije.
Navoljna podrška
Neimenovani diplomatski izvor, nedavno je sarajvskom dnevniku izjavio da će BiH podržati inicijativu Vašingtona, ukoliko se Savet bezbednosti UN bude izjašnjavao o novom paketu kaznenih mera protiv Irana.
BiH se, ipak, nada da se inicijativa SAD neće ni naći na dnevnom redu Saveta bezbednosti, tokom perioda koji će BiH provesti na mestu nestalne članice tog tela.
Sarajevo je, prema pisanju Avaza, u poslednje vreme bilo pod ozbiljnim pritiskom Vašingtona, budući da je cilj nedavne poseta zamenika državnog sekretara SAD Džejmsa Stajnberga najpre bilo ubeđivanje BiH da u Savetu bezbednosti podrži uvođenje novih sankcija Iranu.
Inicijativu sličnu američkoj, usmerenu u suprotnom pravcu, imali su i Iranci, čiji je ministar spoljnih poslova Manušer Motaki u prošli ponedeljak bio u Sarajevu, što je izazvalo "ozbiljnu zabrinutost" Amerikanaca.
Diplomatski odnosi BiH i Irana mogu se opisati kao dobri. Od početka sukoba u toj bivšoj jugoslovenskoj republici 1992. godine, na strani Armije BiH, prema zapadnim izvorima, ratovalo je oko 2.000 dobrovoljaca iz te države.
Teško je zamisliti da bi Sarajevo moglo da se odupre pritiscima SAD, budući da je Vašngton stavi do znanja svima da je za uviđenje sankcija Iranu neophodna potpuna podrška Saveta bezbednosti.
Uprkos snažnom pritisku Vašingtona, članice najmoćnijeg tela svetske organizacije još nisu postigle konsenzus oko novog, trećeg po redu, paketa kaznenih mera protiv Teherana, zbog kontroverznog nuklearnog programa.
Ozbiljne rezerve prema takvim nastojanjima pokazale su Rusija i Kina, a teško je zamisliti i da bi se Liban mogao staviti na stranu Amerikanaca, obzirom na ogroman uticaj koji u toj državi ima proiranski Hezbolah.
