Izvor: Southeast European Times, 13.Jan.2014, 17:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Saradnja verskih zajednica jača toleranciju u BiH
Građani bosanskog sela kažu da je za njih normalno da Muslimani i Srbi sarađuju.
13/01/2014
Ivana Jovanović za Southeast European Times iz Beograda -- 13.01.2014.
Bošnjak Đulbo Kadić (73) i Srbin Radojko Vilaret (55), koji su pre izbijanja rata živeli u susednim selima, zajedno su radili 15 godina u građevinskoj firmi u Priboju. Firma je zatvorena 1991. godine kada se raspala Jugoslavija.
Dvadesetak godina kasnije, Kadić i Vilaret ponovo >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << rade zajedno, u okviru grupe koja renovira mekteb u Ustibaru.
Mekteb je mesto molitve i okupljanja za Muslimane. Manji je od džamije i nema minarete. Često se gradi u manjim selima i mestima.
Ustibar je selo u bosanskoj opštini Rudo, u Republici Srpskoj, na nekoliko kilometara od granice sa Srbijom. Selo ima oko 300 žitelja, od kojih su deset odsto Muslimani.
Mekteb, koji je sagrađen pre 85 godina, ostao je netaknut u Drugom svetskom ratu i ratovima 90-ih. Iako nije srušen, bio je napušten do povratka nekih bošnjačkih porodica koje su izbegle iz sela tokom rata 90-tih.
„Ustibar je dobar primer za čitav region sa mešovitim stanovništvom. Primer kako većina pokazuje poštovanje prema manjini,“ kaže za SETimes Mustafa Basić, predsednik Islamske zajednice u Rudu.
On kaže da je mekteb preživeo zahvaljujući istom faktoru koji danas pomaže njegovu obnovu.
„Mekteb u Ustibaru je izdržao sve ove godine zahvaljujući veštinama i umetnosti suživota,“ kaže on.
Zbog starosti i stanja u kome se mekteb nalazi, stanovnici Ustibara, kako pravoslavni Srbi, tako i Muslimani, odlučili su, zajedno sa predstavnicima Islamske zajednice, da pokrenu njegovu obnovu.
Kadić, stanovnik Ustibara, shvatio je da bi Vilaretovo znanje moglo da bude korisno u renoviranju, pa ga je pozvao da im se pridruži.
Među onima koji renoviraju mekteb ima i pravoslavaca i Muslimana. [Facebook.com/USTIBAR]
Vilaret, koji živi u Sjeverinu, dva kilometra od Ustibara preko granice sa Srbijom, prihvatio je poziv.
„U ovom poslu nismo sami. Sve komšije, i Srbi i Muslimani, su nam pomagali i donosili nam hranu, kafu i sokove,“ kaže Kadić za SETimes.
On kaže da je mekteb morao biti renoviran kao simbol suživota za buduće generacije.
„Važno je da mekteb obnovimo zajedno, jer ne znamo da li će u budućnosti možda biti potrebno obnoviti neku crkvu. Naš zadatak je pokažemo našim naslednicima kako sve možemo da uradimo zajedno. Razlike nisu linije koje nas mogu razdvojiti,“ kaže Kadić.
Vilaret se slaže. Mekteb predstavlja „poruku da živimo zajedno. Uprkos politici, ljudi će ostati složni i jedinstveni. Za mene je isto radio na obnovi islamskog ili pravoslavnog objekta,“ kaže Vilaret za SETimes.
Bašić kaže da obnova mekteba nije usamljeni slučaj suživota u BiH. Srbi su pomagali i prilikom obnove Kara-Mustafa pašine džamije u Rudu.
„Za nas u Bosni je to normalno. Mi stvarno živimo zajedno,“ kaže Bašić.
Novica Čebić, srpski pravoslavni sveštenik iz Goražda, u Federaciji BiH, kaže da je situacija u Ustibaru dobar primer međunacionalne i međuverske saradnje.
„To je tolerancija i poštovanje u praksi. Bogomolje bi trebalo graditi zajedničkim naporima različitih subjekata. To je dobar znak za Boga i sve ljude,“ kaže Čebić za SETimes.
Čebić i Dženan Imamović, imam u Goraždu, zajedno pokušavaju da šire poruku tolerancije i razumevanja kroz Komitet za međuversku saradnju.
Mekteb, koji je sagrađen pre 85 godina, preživeo je i Drugi svetski rat i rat 90-ih. [Facebook.com/USTIBAR]
„Jedan od glavnih problema u BiH je nepoznavanje drugih. Prevazići se može upoznavanjem sa drugim veroispovestima i njihovim običajima,“ kaže Imamović za SETimes. „Starija generacija u BiH živela je zajedno i međusobno se poznaje, ali oni koji su rođeni posle rata 90-ih se ne poznaju. Tamo gde je neznanje, tu je i strah.“
Komitet je organizovao posete muslimanskih žena i studenata pravoslavnim crkvama, kao i posete pravoslavnih vernika islamskim svetinjama.
„Rezultati su vidljivi. Kada me vide, pravoslavni vernici pređu ulicu da mi se jave,“ kaže Imamović.
Mirko Đorđević, sociolog religije, kaže za SETimes da su zajednički napori u Ustibaru možda mali, ali imaju veliki značaj.
„Ta vrsta tradicije postoji u BiH i potrebno ju je upoznati. Duh tolerancije je živ zahvaljujući saradnji kakva postoji u Ustibaru. Važna je zato što pokazuje da verska pripadnost nije barijera,“ kaže Đorđević.
Enver Đuliman, koordinator odeljenja za obrazovanje pri Helsinškom odboru za ljudska prava u Oslu, slaže se s tim mišljenjem.
„Proučavanja zla koje se desilo za vreme i posle rata nije jedino što je važno. Bitno je i prikazati dobro koje se dešava među ljudima. To pomaže izgradnju poverenja među ljudima, što je neka vrsta društvenog kapitala koji je istinski potreban BiH,“ kaže Đuliman za SETimes.
Kakvu vrstu međuverske saradnje biste želeli da vidite u svojoj zemlji? Podelite svoje mišljenje u komentaru.
Nastavak na Southeast European Times...
