Izvor: Blic, 26.Mar.2010, 01:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šansa za izvoz
Ulaganje u sistem navodnjavanja u Grockoj, skladištenje voća u Mladenovcu, kao i projekat “Zeleni prsten” znak su da su gradske vlasti prepoznale značaj poljoprivrede u prestonici. Koliko je ova grana privrede unosna i perspektivna govori i podatak da je najveći izvozni prihod u prošloj godini ostvaren upravo u ovoj oblasti.
Ovo je bio jedan od osnovnih razloga zašto je Grad odlučio da u 2010. godini u većoj meri ulaže upravo u poljoprivredu. Ovogodišnji budžet iznosi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 168 miliona dinara, odnosno 3,5 puta više nego prošle godine.
- I na nivou grada, ali i na nivou čitave Srbije, poljoprivreda je prednjačila u izvoznim prihodima. Primera radi, samo iz Ritopeka je prošle godine izvezeno je oko 3.000 tona trešnje. Pokrenuta su i tri velika projekta, a suština je da dobijemo najkvalitetnije proizvode domaćih proizvođača – kaže za "Blic” član Gradskog veća Miroslav Čučković.
Gradske vlasti će u ovoj godini za tri projekta iz oblasti poljoprivrede uložiti oko 3,5 miliona evra. Za projekat navodnjavanja u Grockoj biće izdvojeno 1,2 miliona evra, a ideja je da se, uz pomoć pumpi koje mogu da "pokriju” dosta hektara zemljišta, iskoristi voda iz Dunava. U izgradnju moderne hladnjače u Mladenovcu biće uloženo oko million evra, dok je za "Zeleni prsten” namenjeno oko 1,5 evra.
- "Zelenim prstenom” želimo da pomognemo poljoprivrednicima da izgrade plastenike i voćnjake sa najsavremenijom opremom, ali i da usavrše svoja znanja u ovoj oblasti. U pitanju je bespovratna pomoć za oko 70 poljoprivrednih proizvođača – objašnjava Čučković istakavši da će poljoprivrednici imati i obuku o proizvodnji rasada, tehnikama gajenja i zaštiti useva, kao i da rezultat svega toga treba da budu bolji i kvalitetniji proizvodi, pa samim tim i njihova veća cena.
Čučković kaže da će se za sve proizvode koji budu imali oznaku "zeleni prsten” znati da su najboljeg kvaliteta.
Predsenik Komisije za dodelu podsticajnih sredstava Zaharije Trnavčević kaže da "Zeleni prsten” predstavlja istorijski projekat koji nikada nije postojao u Beogradu.
- On bi trebalo ubrzano da uvede moderne tehnologije u proizvodnju, kako bi naš seljak bio konkurentan na tržištu u okruženju, ali i zapadnoj Evropi i Rusiji. Raste svest da se okrenemo poljoprivredi i da to postane unosno i perspektivno zanimanje – rekao je Trnavčević.
Zamerke na ovaj projekat nemaju ni poljoprivrednici, koji su složni su od njega mogu imati velike koristi.
- Sve izgleda dobro, ali videćemo kako će da zaživi. Interesovanja će biti i trebalo bi iskoristi ovu šansu. Međutim, proizvodi se teško prodaju, ljudi nemaju para, i to je naš najveći problem – kaže poljoprivrednik Radivoje Jovanović iz Velikog sela na Paliluli.
Prema nekim procenama, za izgradnju plastenika potrebno oko 20.000 evra, a za izgradnju voćnjaka od 8.000 do 10.000 evra.
Godinama je sve stajalo
Rešili smo da ove godine odvojimo sredstva i pokrenemo neke procese u poljoprivredi koji su prethodnih godina stajali. Njima će biti finansirani „Zeleni prsten”, projekat navodnjavanja koji će krenuti od Grocke i drugi projekti kojima će se baviti ljudi koji dobro poznaju ovu oblast – rekao je gradonačelnik Dragan Đilas prilikom jučerašnje prezentacije projekta „Zeleni prsten” u Velikom Selu.
Prijave za "Zeleni prsten”
Poljoprivrednici iz Beograda zainteresovani za učešće u projektu "Zeleni prsten” svoje prijave mogu da dostave Sekretarijatu za privredu do 5. aprila ove godine (primaće se prijave i tokom uskršnjih praznika). Novac će se dodeljivati u pojedinačnom iznosu od 50 odsto od ukupne cene rasada, bilo da je u pitanju voće ili povrće, uključujući i nabavku i postavljanje savremene opreme. Maksimalni pojedinačni iznos je 2,25 miliona dinara.
Poljoprivreda u prestonici Zemljište
- 206.000 hektara obradivog zemljišta ima Beograd
- 174.000 hektara su oranice i bašte
- 16.500 hektara su voćnjaci
- 2.800 hektara su vinogradi
- 12.800 hektara su livade
Usevi
- Žito 54 odsto
- Industrijsko bilje 5 odsto
- Stočno bilje 13 odsto
- Krmno bilje 20 odsto
- Rasadnici i neobrađene bašte 8 odsto
Usevi po opštinama
- Žitarice, stočno i krmno bilje gaje se na svim opštinama
- Industrijsko bilje najviše se gaji na Paliluli, u Zemunu i Surčinu
- Voće se najviše gaji u Grockoj, Sopotu i Mladenovcu
- Povrtno bilje gaji se na svim opštinama
Napomena: Izvor podataka je Gradski zavod za statistiku i informatiku
