Izvor: RTS, 22.Jul.2009, 15:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šansa u ekonomskoj krizi
Ekonomska kriza je šansa za zemlje srednje i istočne Evrope da krenu putem stabilnijeg privrednog rasta, ocenio guverner NBS Radovan Jelašić. Usporavanje privrednog rasta u svetu, izbacilo na videlo oblasti u kojima te zemlje moraju da se poprave, rekao Jelašić.
Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić u autorskom tekstu u "Volstrit džurnalu" ocenio je da sadašnja kriza, i pored svih problema koje je donela, predstavlja šansu za zemlje srednje i istočne Evrope >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << da krenu putem stabilnijeg privrednog rasta.
Zemlje srednje i istočne Evrope sa pravom se ponose napretkom koji su postigle tokom proteklih 20 godina na planu reformi, ali njihov prelazak sa planske na tržišnu privredu još nije u potpunosti završen.
Finansijska kriza, praćena usporavanjem privrednog rasta u svetu, izbacila je na videlo sve oblasti u kojima te zemlje još moraju da se poprave, navodi se u tekstu, a od ključnog značaja će biti poravnanje stanja koje je mađarski ekonomista Janoš Kornaj nazvao "preuranjena socijalna država".
Veliki broj zemalja je povećao izdvajanja, posebno za socijalne programe, daleko izvan svojih platežnih mogućnosti, navodi Jelašić i, kao izlaz, predlaže primenu plana od pet tačaka, koji uključuje reformu penzionog sistema, pokretanje rasprave o troškovima zdravstvene zaštite i obrazovanja, vraćanje svih javnih izdvajanja na nivo "normalne socijalne države", jačanje poreskih organa i borbe protiv sivog tržišta i preispitivanje politike deviznog kursa.
Pet tačaka plana
Penzioni sistem u suštini sputava privrede svih zemalja srednje i istočne Evrope, koje pokušavaju da obezbede novac za isplatu penzija sve većem broju penzionera, koji žive sve duže, od doprinosa koje plaćaju zaposleni, kojih je sve manje, ističe se u tekstu.
Nominalni iznos penzija, prema Jelašiću, mora da bude sveden na nivo koji će biti održiv na duge staze, a neke zemlje će morati da preispitaju propise koji određuju pod kojim uslovima je moguće dobiti penziju kako bi se broj korisnika stavio pod kontrolu.
Guverner napominje da je u nekoliko zemalja, među kojima je i Srbija, manje od 20 odsto korisnika penzija pre odlaska u penziju radilo 35-40 godina, kako je predviđeno zakonom.
Jelašić navodi, da je drugi značajan korak "rušenje političkih tabua u vezi sa pokretanjem rasprave o troškovima zdravstvene zaštite i obrazovanja".
Povećanje realnih zarada
Iako je u Srbiji tokom nekoliko proteklih godina za zdravstvo iz državnog budžeta izdvajan skoro isti procenat bruto društvenog proizvoda-oko šest odsto-to u uslovima ubrzanog privrednog rasta znači da je budžet Ministarstva zdravlja od 2003. godine gotovo udvostručen.
Najveći deo sredstava otišao je na povećanje realnih zarada, koje su godišnje rasle za 10-15 odsto.
Ukupni rashodi su i kada je reč o obrazovanju konstantno na nivou od oko pet odsto BDP, uprkos činjenici da prosečan broj đaka po odeljenju konstantno opada.
Neophodno je i vraćanje ostalih javnih izdvajanja na nivo "normalne socijalne države", koji će biti dostignut većom decentralizacijom i većim orijentisanjem na tržište, kao i uspostavljanjem ravnoteže između državne i privatne inicijative.
Prema rečima guvernera, vlasti moraju da preispitaju čitav niz svojih zadataka, od izgradnje puteva do infrastrukturnih projekata, od socijalne pomoći do subvencija za preduzeća, kako bi se rashodi stavili pod kontrolu, a novac poreskih obveznika na najbolji način iskoristio.
Jačanje poreskih organa
Kao četvrtu meru, Jelašić predlaže jačanje poreskih organa i postavljanje borbe protiv sivog tržišta kao glavnog prioriteta, navodeći da će proširivanje poreskog opterećenja i efikasnija naplata poreza omogućiti vlastima da lakše dođu do novca za podmirenje svojih obaveza, bez nametanja većih poreskih stopa sve manjem i manjem broju poreskih obveznika.
Politika deviznog kursa tekođe mora da bude preispitana, posebno u zemljama u kojima postoji fiksni devizni kurs, s obzirom na sve veću zabrinutost u vezi sa mogućnostima za ublažavanje aktuelnih šokova samo uz pomoć fiskalnih instrumenata.
Devizni kurs je od ključnog značaja za postizanje srednjoročne i dugoročne stabilnosti, naročito kada su u pitanju male i otvorene privrede, navodi se u autorskom tekstu guvernera NBS u "Volstirt džornalu".
