Izvor: RTS, 16.Apr.2009, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
San čuva srce
Hronična neispavanost ogleda se u manjku energije, lošijem raspoloženju, ali može ozbiljno ugroziti i srce, upozoravaju stručnjaci.
Posle dobrog sna telo čoveka je mirnije, osveženo i spremno za sledeći dan. Istraživanja pokazuju da san povoljno utiče na opšte zdravstveno stanje, a naročito na srce.
Stručnjaci skreću pažnju da je u više od 50 odsto slučajeva stres uzrok problema sa spavanjem.
Dovoljne količine sna ne samo da obezbeđuju >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << potrebnu energiju, već čuvaju i zdravlje.
Premalo ili previše sna mogu, na isti način kao i gojaznost i pušenje, imati štetan uticaj na krvni pritisak, ali i samo srce.
Stručnjaci sa Univerziteta Harvard tokom desetogodišnje studije pratili su navike i zdravstveno stanje više od 70.000 žena starosti između 45 i 65 godina koje nisu imale srčana oboljenja.
Nakon studije 943 ispitanice bolovale su od nekog oboljenja srca ili kardiovaskularnog sistema, a čak 271 je od posledica tih stanja i umrla.
Tokom studije, analizirani su različiti faktori starosna dob, telesna težina, pušenje i navike u spavanju.
Oko pet odsto učesnica studije spavalo je u proseku manje od pet sati tokom noći.
Ta grupa žena bila je čak 40 odsto izloženija srčanom udaru u odnosu na osobe koje u proseku spavaju osam sati.
Grupa ispitanica koje su spavajući provodile više od devet sati, takođe su bile izloženije bolestima srca za čak 37 odsto.
Ugrožene i mlade osobe
Ranija istraživanja koja su ispitivala odnos sna i zdravlje muškaraca imala su slične rezultate.
Nedostatak sna tokom kraćeg perioda može izazvati povišen krvni pritisak, niži prag tolerancije glukoze, pa čak izazvati i neregulernosti u radu srca, što su simptomi prisutni pre razvoja koronarnih bolesti.
Hronična neispavanost može dovesti do povećanja telesne težine i dijabetesa, a može uticati i na rad krvnih sudova što, opet, može dovesti do upale i bolesti srca.
Tinejdžeri najčešće misle da su bezbedni i da su u opasnosti samo starije osobe, ali statistički podaci ukazuju da su oni koji u tom uzrastu spavaju manje od šest i po sati, dvostruko izloženiji oboljevanju od visokog krvnog pritiska.
Postoje i drugi faktori rizika poput gojaznosti, fizičke neaktivnosti i pušenja, ali u slučaju manjka sna ljudi se odriču nečega što vole da rade.
Koliko ko spava?
Količina sna kod ljudi varira, ali je zajednički stav stručnjaka da je odrasloj osobi neophodno oko osam sati odmora.
U zavisnosti od životne dobi, menja se i potreba za snom. Novorođenčad spavajući provode između 16 i 18 sati dnevno, dok već sa 12 meseci ukupno vreme spavanja varira između 13 i 17 časova.
Tokom puberteta deca primećuju da im je neophodno više sna, a istovremeno im je teže da se probude i "uhvate san".
Hormon koji kontroliše san se kod tinejdžera ne stvara pre jednog sata posle ponoći, dok odrasle "šalje u krevet" već oko 22 časa.
Oko 60 odsto odraslih ima probleme sa spavanjem, a tek 37 odsto provede preporučenih osam sati dnevno spavajući.
Pri pojavi problema sa spavanjem, pre posezanja za tabletama za spavanje treba isprobati preporuke stručnjaka - ići na spavanje uvek u isto vreme, iz spavaće sobe skloniti TV aparat, računar, radio ili MP3 plejer.
I zidovi svetloplave boje mogu olakšati napore u borbi za osam sati sna.
