Izvor: Večernje novosti, 04.Maj.2014, 14:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Samuju u društvu

Vidimo se na fejsu čim stigneš kući - dovikuje dečak od nekih dvanaest ili trinaest godina vršnjaku dok se rastaju na ulici. - Važi, jedva čekam da ti ispričam šta je bilo - odgovara mu drugar. Nesvesno, nekoliko (starijih) ljudi okrenulo se za mališanima i pomalo začuđeno ih pogledalo. Verovatno sa istim pitanjem koje je i nama palo na pamet - pa zašto se jednostavno ne ispričaju kad su već zajedno, nego žure kući da bi se družili preko interneta? Prisetite se koliko često slušate >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << prijatelje kako se žale da njihova deca provode previše vremena sami u sobi. Za kompjuterom. Kako se više ne raduju prilici da izađu napolje na fudbal ili basket, nego dogovaraju okršaje u onlajn video-igrama. Svako iz svoje sobe. Zajedno sami. Internet i nove tehnologije bez pogovora su izmenili način na koji komuniciramo, obavljamo poslove ili provodimo slobodno vreme. Tinejdžeri ispred kompjutera budu i deset sati dnevno. Imaju stotine prijatelja na "Fejsbuku", hiljade pratilaca na "Tviteru" i "Instagramu", iako većinu tih ljudi uživo nikada nisu sreli. Roditelji i psiholozi pitaju se da li deca i mladi previše vremena provode sami? Da li su nas internet i nove tehnologije zaista učinili usamljenijim? Ili je to samo novi način druženja i zapravo, sasvim suprotno, put za prevazilaženje usamljenosti. Klinički psiholog Sanja Dutina smatra da odgovor na ova pitanja zavisi od načina na koji se Internet koristi. - Internet istovremeno može biti sredstvo za širenje kontakata i instrument za povećavanje osećanja izolovanosti - objašnjava Dutina. - A to najčešće zavisi od toga i kako se nose sa usamljenošću u realnom životu. Ako tinejdžeri i inače izbegavaju društvo (zatvaraju se u sobu, bave se samo sopstvenim hobijima, čitaju...) takvi će biti i "onlajn". Izolaciju koriste da se bore sa usamljenošću, što je povratno povećava, i tako ukrug.SIGURNO OKRUŽENjE - Internet, sa druge strane, može da pruži mogućnost mladima da se efikasnije nose sa svojom samoćom i da se osete prihvaćenim, jer ga posmatraju kao sigurno okruženje u kojem mogu lakše sa se izraze - objašnjava klinički psiholog Sanja Dutina. - Tu su manje stidljivi, lakše se otvaraju, nedostatak kontakta lice u lice im olakšava da izraze svoje pravo Ja, što nekada dovodi i do stvaranja dubljih odnosa. Korišćenjem društvenih mreža ispunjavaju potrebu za socijalnom interakcijom koja bi im teže išla u "oflajn" životu, stvaraju nova prijateljstva i efikasnije se nose sa svojom samoćom. Internet i kompjuter tada postaju sredstva za zabavu, način da se prekrati vreme. Video-igre služe kao zamena za druženje i socijalne aktivnosti u svakodnevnom životu. Druga strana usamljenosti koju mogu da stvore novi oblici onlajn komunikacije nalazi se u onoj situaciji kada nekoliko prijatelja sede zajedno u kafiću i umesto da razgovaraju svako je koncentrisan na svoj smartfon. Profesorka sa univerziteta MIT Šeri Turkl piše da se u takvim situacijama vidi još jedan aspekt uticaja novih tehnologija na međuljudske odnose - mogućnost da se sakrijemo od drugih i budemo sami čak i u društvu. - Čini se da su onlajn prijateljstva površna i manjeg kvaliteta posebno usled nedostatka neverbalnih znakova poput facijalne ekspresije i same fizičke prisutnosti - komentariše Sanja Dutina. - To, međutim, ne znači da je uvek tako. Anonimnost na internetu omogućava da se izraze emocije i stavovi sa manje straha od odbacivanja i osuđivanja. Zato i onlajn prijateljstva mogu biti bliska i intimna, iako svakako nije dobro da u potpunosti zamene neposredni kontakt. Najveća opasnost koja preti deci i tinejdžerima koji neposrednu komunikaciju u velikoj meri menjaju kontaktima preko interneta, jeste nemogućnost da se u budućnosti ostvare zdravi odnosi. Jer za uspostavljanje normalnih odnosa sa prijateljima ili ljubavnim partnerima neophodno je da se razvije sposobnost čitanja neverbalnih signala - facijalne ekspresije ili tona kojim nam se neko obraća, na primer. - Virtuelna prijateljstva su korisna i značajna za tinejdžere, ali samo ukoliko čine deo socijalne mreže. A paradoks je što onlajn druženje počinje da uzima mnogo više vremena nego ono koje je neposredno. Neposredni kontakt ne može biti zamenjen onlajn druženjem - ne samo zbog toga što nismo skoncentrisani samo na jednu osobu nego i zbog toga što prijateljska komunikacija zaista podrazumeva neposredni odnos - zaključuje naša sagovornica.

Nastavak na Večernje novosti...