Izvor: Politika, 04.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samsa za ceo svet
Pečenu gibanicu sa tanko sukanim korama bez nadeva, prelivenu kiselim mlekom sa malo belog luka, već degustirali, Nemci, Kanađani, Australijanci...
VRANJE – Uz "Simpo", "Kondivu", "Simku", "Koka-kola-Rosu", "BAT-DIV", "Hebu", "Bi vodu" (ranije "Jumko" i "Koštanu") Vranje će uskoro imati još jedan svetski brend. Čuvena vranjska pita (gibanica) samsa, čiju recepturu svaka porodica u gradu pod Pržarom na svoj način čuva, trebalo bi uskoro da postane vranjanski >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << brend za svetsko tržište. Aleksandar Jakovljević, vlasnik najstarije vranjske pekare "Jakovljević 1908", pokrenuo je inicijativu oko registracije ovog specijaliteta, a svečana prezentacija i promocija je obavljena na manifestaciji "Dani Vranja". Kako po geostrateškom položaju, tako i po specijalitetima iz kulinarstva Vranje zauzima veoma značajno mesto. O njima se dosad malo znalo, sem što su se neki pominjali u delima Borisava Stankovića. Zato su Vranjanci na čelu sa Jakovljevićem odlučili da sa samsom krenemo u svet. Povod za ovako nešto bilo je veliko interesovanje domaćih i stranih gostiju koji su samsom bili posluženi na vranjskim štandovima prilikom održavanja sajmova u zemlji i inostranstvu. Prema pedantnoj evidenciji ovaj specijalitet su već degustirali Nemci, Kanađani, Australijanci, Švajcarci i Šveđani i bili oduševljeni.
– Svi su u Vranju sa zadovoljstvom prihvatili ovu inicijativu i zato smo krenuli u proceduru registracije i promovisanja samse kao brenda iz Srbije i Vranja. Podrška koja je brzo usledili od svih merodavnih u Vranju i Republici nas je ohrabrila, međutim malo se zastalo, nije mi jasno zbog čega – kaže Aleksandar i podseća da Jakovljevići, njegova bliža i dalja rodbina, u zemlji i inostranstvu, ima više od desetak velikih pekara u kojima, između ostalog, proizvode i stare već zaboravljene specijalitete.
Stara porodična pekara Ilije Jakovljevića, Aleksandrovog oca, nalazila se u centru Vranja, odmah preko puta kafane "Evropa". Celo Vranje je u ono vreme, kada bi iz vrele furune izvadio ispečene pekarske proizvode, mirisalo na somun, simit, samsu i drugo pecivo.
– U mojoj pekari se i dalje proizvodi pravi somun od narodnog testa. Pravi lepinja za "deset sa lukom" koja slobodno može u slast i prazna da se pojede. Ne stavljam aditive, pa zbog toga prava pomama, odnosno "na spisak" se kopuje onaj stari mirišljivi somun čija svežina i mekoća traje više dana – kaže Jakovljević i dodaje da mu u poslu, naročito, oko trošenja novca pomaže supruga Snežana, ali i dve kćeri i sin.
– Tradicija Jakovljevića biće nastavljena i ovde će se i dalje praviti narodni hleb i kvalitetno pecivo. Baviće se moja deca ovim poslom jer Jakovljevići nisu navikli da čekaju u red za platu. Niko iz naše bliže i dalje familije nije radio u državnom preduzeću ili kod nekog gazde. Uvek smo imali svoju pekaru i proizvodili hleb i pecivo od klasičnog testa bez aditiva – veli Jakovljević i dodaje da pored samse Vranjanci imaju pastrmlicu, specijalitet koji je mnogo ukusnije i lakši za pripremu od italijanske pice. Sprema se od testa od kojeg se pripremaju lepinje i podjednako je ukusan topao i hladan i može se čuvati više dana.
Miroslava Tasić i Mirjana Marković iz Gornjeg Vranja kažu da je pekara "Jakovljević 1908" prava riznica starih specijaliteta i da treba uz samsu sačuvati vranjski "sladunjavi" specijalitet mafiš, koji su zajedno sa samsom probali gosti na "Oktober festu" u Minhenu, na sajmovima u Kelnu i Diseldorfu i nekoliko domaćih privrednih manifestacija u Beogradu i Novom Sadu.
Pekara je, kako kaže vlasnik Aleksandar Jakovljević, spremna, čim se završi procedura oko brendiranja, da pripremi specijalnu ambalažu, dizajn i da samsu pakuje i izvozi. Iskusni majstor je spreman da odgovori izazovima koje pruža ino-tržište.
--------------------------------------------------------------------------
Recept za samsu
– Od kvalitetnog brašna ručno isukati, pa zatim tanko razvući kore (mogu i kupljene). Bez ikakvog dodatka mogu se uvijati kao pita, ili poređati u malu ili veliku (kalaisanu), ili porculansku tepsiju. Po volji, prilikom ređanja se premazuju ili se stavlja neki dodatak. Kad se tako prazna pita ispeče odmah se iseče na pristojne komade, a zatim se, prelije kiselim mlekom ili kajmakom u koji dodat tucani beli luk. Nakon što odstoji petnaestak minuta samsa može da se služi.
Aleksandar Davinić
[objavljeno: 04.12.2006.]
