Izvor: Politika, 02.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Samouništavanje" Haškog tribunala
Odbrojavanje Haškom tribunalu već je počelo: prema odluci Saveta bezbednosti trebalo bi da zatvori vrata do kraja 2010. godine. Javni obračuni dojučerašnjih službenika ovog suda, tužioca Džefrija Najsa i bivše portparolke Florans Artman, kao i informacije koje iz Tužilaštva "cure" posredstvom novinara, koji su bili svedoci tog istog tužilaštva, samo doprinose utisku da je reč o instituciji u odlasku, u kojoj vlada izvestan stepen rasula. Možda će i sam generalni sekretar UN Ban Ki >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Mun, pre nego što krajem decembra odluči ko će biti naslednik gospođe Del Ponte na mestu glavnog tužioca, morati da se pozabavi stanjem u sudu, ili barem Tužilaštvu.
Naime, britanski "Obzerver" je nedavno objavio da osoblje Haškog tužilaštva ne odustaje od namere da spreči izbor Belgijanca Serža Bramerca za glavnog tužioca, i da i dalje vodi kampanju da Karlin naslednik postane njen sadašnji zamenik Amerikanac Dejvid Tolbert. Istovremeno, na vrhuncu sukoba između Karle del Ponte i Džefrija Najsa, bivši Miloševićev tužilac pozvao je administraciju UN da utvrdi kako je Florans Artman došla do podataka koje je objavila u knjizi "Mir i kazna", koja je u Francuskoj objavljena 10. septembra, a u kojoj ona optužuje Najsa da je na suđenju Miloševiću ispod toge tužioca skrivao svoju glavu ulogu – agenta MI6.
Naime, Artmanova svedoči da joj je Azem Vlasi preneo izjavu Džefrija Najsa da je ovaj Englez bio agent britanske tajne službe MI6 koja ga je 1966. poslala da prati Brionski plenum. Ovu činjenicu Artmanova dovodi u vezu sa tvrdnjom da je Najs bio glavna brana što se u sudu nisu pojavila dokumenta koja poseduju obaveštajne službe Amerike, Engleske i Francuske, a tiču se Srebrenice. Da se to desilo, pokazalo bi se "da su Vašington, London i Pariz mogli unapred znati i stoga su mogli i da pokušaju da spreče ono što se dogodilo u Srebrenici" – zaključuje Artmanova.
Ona tvrdi da je većina podataka u knjizi "Mir i kazna", sa sastanaka iza zatvorenih vrata, iz vremena dok je bila portparolka glavne tužiteljke Međunarodnog tribunala za ratne zločine počinjene na prostoru bivše Jugoslavije.
Uzvraćajući udarac, Najs je u pismima "Jutarnjem listu" i "Mondu" ocenio da Artmanova, "napadajući celi svet da bi odbranila nasleđe svoje šefice, otvara zapravo poklopac Pandorine kutije same gospođe Del Ponte, jer primeri o njenom neprofesionalnom ponašanju i nepotrebnoj politizaciji Tužilaštva tek treba da ugledaju svetlost dana".
"Nema nikakve sumnje da je Artmanova imala pristup privatnom arhivu Del Ponteove, ali i da je spomenutim događajima davala interpretaciju koja ide isključivo u korist Karli del Ponte. Ne bih o tome ko i kako joj je dao pristup tim arhivima. To treba da istraži administracija UN", zaključio je Najs.
Medijski rat sa svojom bivšom šeficom Najs je započeo prilikom svog poslednjeg boravka u Beogradu, krajem marta ove godine, kada je rekao da je Haški tribunal politički sud koji su stvorili političari u Ujedinjenim nacijama, kao i da je proces protiv Miloševića bio jedan problematičan postupak u kome je sud trebalo da utvrdi "političku odgovornost pravnim sredstvima".
Poznavaoci tvrde da je sukob između Del Ponteove i Najsa samo deo sukoba interesa velikih sila. Ilja Rogačev, predstavnik Rusije u Savetu bezbednosti, odbio je da podrži produženje mandata Karli del Ponte do decembra nazvavši je "kvazipolitičarem" koja je, umesto da radi svoj posao, "počela da piše recepte za međunarodne odnose".
I do sada je Del Ponteova kritikovana zbog politikantstva, ali njena portparolka je optužbe da su se zaposleni u Tribunalu rukovodili politikom, a ne međunarodnom pravdom, proširila i na sudije. Napisala je da se američki sudija Teodor Meron, "pre ponašao kao da je predstavnik američke administracije nego predsednik Haškog tribunala".
[objavljeno: ]
