Izvor: Večernje novosti, 26.Jul.2013, 14:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Samoubice daju ukor sistemu

OKO samoubistva u plamenu stručnjaci su u jednoj stvari složni - kao brutalan način za okončanje života ono u sebi nosi i dozu revolta i društvene poruke.Ovo je teza iza koje stoje eksperti za psihologiju, ali i hroničari društvenih događaja koji tumače tamnu statistiku suicida. Nesrećni primer tridesetogodišnje žene koja je život okončala u plamenu u beogradskoj Banjičkoj šumi samo je jedan u nizu slučajeva poslednjih godina.Šta je pravi uzrok ove tragedije verovatno će zauvek >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << ostati tajna, ali je sigurno da je nesrećna žena bila čvrsta u naumu da u vatri okonča život. Neposredno pre nego što se pretvorila u buktinju, na obližnjoj pumpi je kupila dve kantice benzina i upaljač. Na klupi, stotinak metara dalje, naočigled prolaznika, prisebno i mirno se polila gorivom i zapalila.Slučaj potvrđuje tezu da su samoubice koje se reše na samospaljivanje odlučni da naum sprovedu do kraja - dok telo ne pretvore u pepeo.- To je slučaj sa gotovo svim spaljivanjima na javnim mestima, posebno ispred zgrada institucija ili na mestima okupljanja - objašnjava Slađana Dragišić Labaš, profesor beogradskog Filozofskog fakulteta. Praksa pokazuje da u vatri živote okončavaju ljudi različitih profila. Putem bez povratka, poput Jana Palaha, odlučuju se osobe sa mentalnim poremećajima, ali i žrtve tranzicije, društvene nepravde, politički aktivisti... To potvrđuju nedavna masovna spaljivanja radnika u Bugarskoj ili boraca protiv režima u Egiptu.Spaljivanje je posebno brutalan način ekstremnog čina kao što je samoubistvo. Profesor psihologije Radomir Čolaković navodi da odluku okončanja života u ognju samoubice ne donose slučajno niti olako.- Spaljivanje nije svojstveno našoj kulturi i zato u ovakvim načinima oduzimanja sopstvenog života treba tražiti i dozu teatralnosti - objašnjava Čolaković. - Postoje javna spaljivanja kod kojih je osnovni cilj prenošenje poruke ili nametanja osećaja krivice, bilo pojedincu ili društvu u celini. Motive treba tražiti u događajima iz života samoubice, okolnostima u kojima svi živimo, krizi sa kojom se borimo...JAVNI ČIN - Ne samo što samoubica sebi oduzima život, već pokazuje i koliko je povređen. On se u tim situacijama ne odlučuje da život prekrati u svom domu ili sobi, već javnim činom društvu šalje određenu poruku - kaže Slađana Dragišić Labaš.Oduzimanje života polivanjem benzinom i spaljivanjem, iako spolja brutalno, samoubicama ne predstavlja problem, niti oni imaju svest o toj brutalnosti. Psihijatrija u tome vidi nerealni doživljaj sveta, iza koga se uglavnom krije neki vid duševne bolesti. To potvrđuje i profesor Milutin Nenadović, direktor Psihijatrijske bolnice „Laza Lazarević“:- U suštini samoubistva je borba životnog i nagona za samouništenjem - objašnjava Nenadović. - Oni se odvijaju daleko od svesti, i u stalnom su međusobnom odmeravanju snaga. U njihovoj obradi svesti brutalna slika sagorevanja tela u plamenu izostaje, a jedini cilj je samouništenje do kraja.

Nastavak na Večernje novosti...