Izvor: Politika, 10.Feb.2013, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samonikli majstor kaligrafije
Đorđe Mitrović, učenik osmog razreda voždovačke OŠ „Dositej Obradović”, dve godine zaredom pobeđuje na republičkom takmičenju u krasnopisu. – Ovu veštinu nikada nije učio, niti se u porodici iko bavio kaligrafijom
Znatiželja i ljubav prema umetnosti podstakle su prošle godine Đorđa Mitrovića, učenika OŠ „Dositej Obradović” sa Voždovca, da se prijavi na republičko takmičenje u krasnopisu za učenike osnovnih škola. Bez iskustva, zahvaljujući talentu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << podršci porodice i nastavnice srpskog jezika ispisao je pesmu „Strepnja” Desanke Maksimović i poslao na konkurs. Ubrzo je saznao da je osvojio glavnu nagradu. Ove godine ponovo je učestvovao i sa radovima „Slovo ljubve” despota Stefana Lazarevića i „Pismo majci” Sergeja Jesenjina i drugi put uzastopno nadmašio stotine vršnjaka iz cele Srbije.
– Moja škola nekoliko godina učestvuje na takmičenju. Profesorka srpskog jezika Olivera Damjanović prošle godine pitala je ko želi da se prijavi. Znao sam da imam „neki” talenat za umetnost, hteo sam da probam i napisao sam pesmu. Posle nekoliko nedelja su mi javili da sam osvojio gran pri, što me je iznenadilo, jer do tada nisam imao nikakvog iskustva u tome – objašnjava Đorđe.
Niko pre njega u porodici nije se bavio krasnopisom, a ni on nije pratio rad starijih kaligrafa. Iznenadni prošlogodišnji uspeh podstakao ga je da ove godine sa nastavnicom u školi i majkom kod kuće spremi rad koji neće imati nikakvu manu. Kaže, iako drugi ni prošle godine nisu primetili nedostatke on je shvatio na čemu mora da poradi. Hteo je da prevaziđe sebe.
– Vežbao sam preciznost, koncentraciju, urednost i strpljenje. Desi se da mi zadrhti ruka i da ubrzam, kada počnem da boldiram rapidografom, pa moram da sačekam da se smiri. A dešavalo se i da se tuš razlije pa zbog toga sve moram ispočetka. Srećom, progutano slovo ili interpunkcijski znak obično uočim na vreme, dok ispisujem olovkom – kaže Đorđe.
Dobitnici nagrada na republičkom takmičenju u kaligrafiji za učenike osnovnih škola
Kako bi bio skoncentrisan samo na umetnički deo krasnopisa i estetske detalje majka Jasmina mu pomaže oko tehničkih stvari – u premeravanju strana i linija, u određivanju proreda i paralela između strofa. Zbog lepote, ritmike i preciznosti u radu potrebni su mu sati da tačno odmeri mesta za velika, mala ili slova sa kukicama, ali i kako bi sve bilo estetski skladno.
– Prvo sve moram da premerim lenjirima, pa da onda ispisujem tekst krasnopisom. Na kraju rapidografom raznih debljina radim preko toga. Najzahtevnije je podebljavanje tušom, kada završim olovkom. Često pravim pauze kako bih se skoncentrisao – opisuje kaligrafski rad ovaj osmak.
Pored neočekivanog dvostrukog uspeha sa krasnopisom, Đorđe osvaja i gradske i opštinske nagrade iz likovnog, geografije, srpskog jezika, matematike... U slobodno vreme trenira i košarku, učestvuje u dramskoj sekciji, a pred priredbe pomaže i da se postavi scenografija u školi. Kao i mnogi tinejdžeri ne može da odoli kompjuterskim igricama, pa sa drugovima redovno „odmerava snage”. Četrnaestogodišnji vukovac kaže da mu ništa nije teško, jer radi sve što voli i dobro organizuje vreme. Ali, ljubav prema brojkama, slovima, crtanju i sportu ipak mu svakodnevno stvaraju nedoumice, jer uskoro treba da odluči i koju će srednju školu upisati. Jedan dan bi da postane profesionalni sportista, a već drugog umetnik.
– Najverovatnije ću kao brat upisati arhitektonsku školu. I nadalje vidim kaligrafiju kao hobi pored nekog posla. To je nešto što volim da radim u slobodno vreme, što me opušta i ispunjava – objašnjava planove Đorđe.
----------------------------------------------------
Zamalo da trud propadne
Sa nastavnicom Oliverom Damjanović za ovogodišnji konkurs najpre je odabrao „Pismo majci”. Ali malo je falilo da trud i vežba u toku godine propadnu.
– Bio mi je potreban ceo vikend da ispišem ovu pesmu. U ponedeljak kada sam doneo rad u školu da ga predam, shvatili smo da se nismo dobro informisali i da su na konkursu tražili da se napiše delo pisca srpske književnosti. Onda me je nastavnica posavetovala da za svaki slučaj napišem još jedan rad. Za jedan dan i noć uradio sam „Slovo ljubve”. Na kraju oba rada su prihvatili i nagradili – priseća se Đorđe.
Podrška porodice i drugova
Njegovom dvostrukom uspehu na jedinom republičkom takmičenju u krasnopisu za osnovce obradovali su se i drugovi od kojih stalno dobija podršku i koje je podstakao da i oni učestvuju ove godine. Ali najvažnija mu je podrška brata Nikole, oca Slobodana i majke, od koje su brat i on nasledili talenat za crtanje. Kako je rekla Đorđeva majka, svi u kući ga podstiču da sam odluči čime će se baviti, ali i da školuje talenat kako bi bio svestran i obrazovan.
Ljubav prema stripu i karikaturi
Dar za crtanje već nekoliko godina koristi za strip, ali poslednje dve godine ne stiže da ih radi zbog ostalih obaveza.
– Od šestog razreda se interesujem za strip, ali desi se da mnoge počnem i ne završim. Uzor mi je „Alan Ford”, a najviše volim crno-belu tehniku – kaže Đorđe koji je ovih dana dobio „Malog Pjera” za karikaturu.
D. A.
objavljeno: 11.02.2013.
