Izvor: Večernje novosti, 20.Nov.2016, 18:44   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Samo smo branili svoje ulice

"Novosti" sa Vukovarcima sa poternica, u Sremskoj Kamenici na pomenu palim Srbima, organizovanom 23. godinu zaredom. Iz Vukovara i okoline njih 30.000 tokom 1997. izbeglo u Novi Sad O VUKOVARU, hoću i moram da pričam, ali ne mogu da kažem ime. Na poternici sam. Ako me se ikad dokopaju, sve što sam ikad kazao, upotrebiće protiv mene. U ove tri rečenice smestila se sudbina četrdesetak ljudi, Vukovaraca, Srba, koji su u petak u crkvi Rođenja presvete Bogorodice u Sremskoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Kamenici obeležili 18. novembar, dan kada su oslobodili svoj grad, grad na Dunavu i Vuki. Oni pripadaju "korpusu" prvih 30.000 Srba koji su morali da napuste Istočnu Slavoniju u procesu "mirne reintegracije" ovog dela RSK u Hrvatsku. U crkvi, a potom u motelu "Šolak", u Sremskoj Kamenici okupljaju se već 23 godine i odaju pomen palim drugovima. Za sebe kažu da nemaju imena za "javnu upotrebu", iako se većinom radi o ljudima koji su bili i direktori pošte, poreski inspektori, lekari, novinari i, naravno komandiri svojih ulica u ratu 1991. u Vukovaru.Gotovo svi se nalaze na hrvatskim poternicama za "ratne zločine". - Ko nam je kriv... Milošević, sigurno nije. Godine 1941. Miloševića nije bilo, ali bilo je ustaša. Bilans za Srbe tih godina je manje-više poznat - priča nam dr Milorad Višić, bivši funkcioner SDSS, jedan od čelnih ljudi Vukovara posle oslobođenja 1991. Višić podvlači da nije voleo Miloševića. Uostalom, kako kaže, on je pristao na Žaka Klajna koji je "mirno reintegrisao Istočnu Slavoniju". Tada su sve stranke u Srbiji, svi srpski političari i u RS 1995. bili za to da se sa Hrvatima proba "mirnim putem".NA GROBLjE NE IDEM - Branio sam svoju ulicu, Trpinjsku cestu - priča nam Savo Jokić, jedan od komandira krvavog položaja iz 1991. - Nasuprot mene bile su moje komšije Hrvati, doseljenici iz Hercegovine. Šta sam drugo mogao? Da im dam svoj dom i avliju, groblje gde se sahranjujemo više od 400 godina. Sad sam na poternici, na groblje ne idem, a novo još nisam "formirao"! - Prvo je u jesen 1995. došao Piter Galbrajat, američki ambasador i rekao nam da očekuje da će 30.000 Srba morati da napusti Istočnu Slavoniju - seća se Višić i dodaje, da kada je sledeće godine došao Žak Klajn, nije bilo skrivanja suštine "mirne reintegracije". Prema rečima našeg sagovornika, u Hrvatskoj je "aktivno" više od 1.200 poternica za Srbima iz istočnog dela bivše RSK. A više od 1.200 njih, što civila što vojnika, poginulo je te 1991. Neki su preminuli kasnije od posledica ranjavanja. Pričalo se preksinoć o ratu, sećalo se stradalih. O oficirima JNA pričalo se sa poštovanjem, govorilo se o Veselinu Šljivančaninu i Enesu Tasu... ŠOLAK OSTAO Marinko Šolak nije Sremac niti Slavonac. Od Glamoča je, a kapital je zaradio u Nemačkoj. U Sremskoj Kamenici digao je motel, a kada je zapucalo 1991. javio se u dobrovoljce. Izbegli Srbi iz Vukovara nemaju svoju NVO u Srbiji, čak ni zavičajno udruženje. Od 1997. kako je ko od ljudi iz Istočne Slavonije morao da "beži", javljao se kod Šolaka. Njegov motel i danas radi samo za Vukovarce. Kada nemaju gde.

Nastavak na Večernje novosti...