Izvor: Blic, 19.Feb.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samo pušimo i jedemo banane
Samo pušimo i jedemo banane
Građani Srbije mnogo vole da puše i da jedu banane. Prošle godine smo na uvoz banana potrošili 27 miliona dolara, više nego cela nekadašnja Jugoslavija, a na uvoz cigareta čak 93 miliona dolara. Budući da nemamo dovoljno svoje nafte, razumljivo je što smo prošle godine za uvoz sirove nafte dali 891 milion dolara, ali šta reći za skoro osam miliona dolara koliko smo platili žvakaće gume uvezene u Srbiju. Isto je i sa uvozom kožne obuće >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za koju smo lane strancima platili 30 miliona dolara, a naše fabrike obuće su bez posla.
Srbija je lane izvezla robe u vrednosti od samo 3,7 milijardi dolara, dok je istovremeno zabeležen izvoz od čak 11,1 milijardu dolara. Tako je spoljnotrgovinski deficit dostigao rekordnu cifru od 7,4 milijardi dolara, što predstavlja trećinu društvenog proizvoda, a tako nepovoljan odnos izvoza i uvoza prema ocenama ekonomista predstavlja jednu od najvećih smetnji za dalji razvoj privrede Srbije.
Kada je o uvozu reč, najviše novca dato je ne na naftu i naftne derivate, nešto više od jedne milijarde dolara, na drugom mestu je uvoz drumskih vozila u vrednosti od 842 miliona dolara.
Prema podacima Privredne komore Srbije, najveća izvozna stavka lane su nam bili gvožđe i čelik (464 miliona dolara), zatim voće i povrće (245 miliona), a na trećem mestu bio je izvoz obojenih metala (209 miliona dolara).
Ocenjujući strukturu našeg uvoza i izvoza, Mladen Obradović, samostalni savetnik u Odboru za ekonomske odnose sa inostranstvom Privredne komore Srbije, za 'Blic' kaže da nije dobro što izvozimo previše sirovina i polufabrikata a malo gotovih proizvoda, dok je na uvoznoj strani zabrinjavajući veliki udeo drumskih vozila. Tako smo lane samo za uvoz polovnih automobila platili čak 175 miliona dolara.
Vladana Hamović, direktor Centra za makroekonomska istraživanja pri Institutu za istraživanje tržišta, u razgovoru za 'Blic' ocenjuje da je posebno zabrinjavajuća struktura robe koju uvozimo budući da u uvozu dominira roba široke potrošnje, dok je premalo opreme, što je posebno pogubno u situaciji kada u tehnološkom razvoju za zemljama Evropske unije kasnimo celih 19, a za zemljama u razvoju sedam godina.
Zbog tehnološkog zaostajanja, navodi ona, mi više nismo u mogućnosti da pravimo kvalitetnu robu koju svetsko tržište danas traži i koja može da se proda. Tu robu umesto da proizvodimo ovde mi uvozimo. Uvozimo dosta toga što bi mogli proizvesti ovde, recimo kozmetiku za ličnu higijenu, kućnu hemiju, ali i odeću iako bi naša tekstilna industrija još mogla da se oporavi.
Ovakva situacija, smatra Hamovićeva, mogla se preduprediti ozbiljnijom privrednom politikom.
- Mi smo prerano liberalizovali uvoz, međutim potpunu liberalizaciju uvoza sebi mogu dozvoliti samo države sa razvijenom ekonomijom, što svakako nije naš slučaj. Mi smo se prerano otvorili i navalio je uvoz svega i svačega - navodi Hamovićeva dodajući da bi da domaća proizvodnja nije zaštićena njeni proizvodi po cenama bili pristupačniji našem potrošaču.
Radovan Kovačević, direktor Centra za naučno istraživački rad pri Privrednoj komori Srbije, za 'Blic' kaže da je najbolji način za rešavanje ovog problema povećanje izvoza, a što se uvoza tiče, zalaže se ne za njegovo ograničavanje već za kontrolu robe koja se uvozi. To se, kako navodi, odnosi pre svega na robu široke potrošnje, gde se uveze dosta robe lošijeg kvaliteta koju bi trebalo kontrolisati. R. Marković
