Izvor: Blic, 12.Okt.2008, 01:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Samo jedan student diplomirao u roku

Na beogradskom Fakultetu za fizičku kulturu (DIF) u prošloj školskoj godini diplomiralo je 106 studenata, od toga samo jedan završio je studije u roku. Inače, prosek studiranja na većini fakulteta Beogradskog univerziteta je oko osam godina. Sve je više „večitih studenata" koji osnovne studije završavaju u kasnim tridesetim.

Loša ekonomska situacija, nizak životni standard studenata, nemogućnost zapošljavanja posle studija – samo su neki od razloga kojima >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se pravdaju loši rezultati. Analize trajanja studija koje su pojedini fakultetu dostavili Rektoratu Univerziteta u Beogradu pokazuju da je studije tokom 2006–2007. godine završilo 9.123 studenta, od tog broja samo 13 odsto je studije završilo u roku. Od 106 akademaca koji su dobili diplome na DIF- u, samo je jedan student završio studije u roku.

– Sve što nam se dešavalo proteklih godina, celokupna društveno-ekonomska situacija, sve je to uticalo na uspeh u radu studenata. Veliki broj još tokom studija radi u struci, kao fitnes treneri, to je naravno dobro za njih zbog zapošljavanja, ali ih usporava u studiranju. Osim toga, trećina naših studenata su kategorisani sportisti, što ih dodatno odvlači od fakulteta – kaže za „Blic nedelje" dekan DIF-a Dušan Mitić.

On kaže da mnogo bolji uspeh od prethodnih generacija imaju studenti koji su prošle godine po novom programu (Bolonji) upisali studije.

– Od 160 studenata koji su na budžetu, 134 je dalo uslov, i još 48 samo­finansirajućih je steklo uslov da pređe na budžet. To je veliki uspeh. Dok, recimo, generacija pre njih, koja sada prelazi s druge na treću godinu, koja takođe nastavu pohađa po novom programu, ima očajne rezultate. Svega sedam njih je dalo čist uslov od 60 bodova. Nizak kriterijum ih je destimulisao, tako da je mnogo njih odustalo unapred. Mislim da će ih ekonomski udar, plaćanje svakog prenetog ispita, naterati da budu disciplinovaniji – dodaje Mitić.

Za razliku od DIF-a, Stomatološkog fakulteta, Šumarskog, Pravnog, Matematičkog, mnogo brže studije završavaju studenti na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, kao i na Fakultetu za fizičku hemiju.

Slavko Mentus, dekan Fakulteta za fizičku hemiju, kao razlog uspeha studenata ove ustanove navodi što se svake godine upisuje mali broj entuzijasta koji zaista žele da studiraju.

– Mi smo relativno mali fakultet, sa jednostavnom strukturom programa i malim brojem studenata. Mi već tradicionalno radimo kako Bolonja zahteva, a to je mentorski sistem rada, eksperimentalne vežbe na kojima se utvrđuje gradivo, seminari. Svake godine se upisuje malo studenata, odnosno samo entuzijasti koji to žele i vole, tako da i profesori mogu da im se posvete – priča Mentus, i dodaje da je problem većine fakulteta u tome što se već godinama upisuje ogroman broj ljudi, a među njima ima dosta onih koje studije ne zanimaju.

Na pojedinim fakultetima već su stasale prve generacije studenata koje završavaju fakultete po Bolonjskoj deklaraciji, a da se ne mogu pohvaliti nekim posebnim rezultatima.

– Moje lično mišljenje je da nije dovoljan samo zakon da bi Bolonja zaživela. Moraju proći godine i godine da bi jedan novi način rada zaživeo, odnosno kada ode stari i dođe novi kadar na fakultete – zaključuje Mentus.

Potrošili pet i po hiljada godina na studiranje

Istraživanja na Ekonomskom fakultetu pokazala su da je 2003. na ovom fakultetu diplomiralo 762 studenta, od toga 50 akademaca je studiralo duže od 10 godina, a šest duže od 1. Kada se saberu sve godine studiranja, ova 762 studenta su duže studirala oko 2.000 godina. Odnosno, umesto predviđenih 3.048 godina oni su potrošili 5.410 godina, odnosno 2.362 godine više od planiranih. Zna se da studije na ekonomiji koštaju 1.000 evra godišnje, produženo studiranje od 2.362 godine opteretilo je državu sa 20 odsto, ostatak su plaćali studenti. Za deset generacija na Ekonomskom fakultetu, država je potrošila najmanje 5.000.000 evra.

Turajlić: Preobiman program demorališe studente

Srbijanka Turajlić

Srbijanka Turajlić, profesor na Elektrotehničkom fakultetu, kaže da razlog dugog studiranja kod nas leži u programima studija koji su neprilagođeni prosečnom studentu.

– Preobimni programi ih dodatno demorališu, pa manje rade nego što bi trebalo da rade. Osim toga, problem je što se sve radi autonomno, učenje pojedinih predmeta i kasnije reprodukovanje, bez mogućnosti povezivanja – objašnjava Turajlićeva. Ona kaže da će se s ovim izmenama Zakona o visokom obrazovanju studiranje samo produžiti.

– Onaj ko je pisao zakon ne razume da se studije završavaju sakupljanjem bodova, a ne upisivanjem godina. Pa se tako danas može desiti da neko za dve godine sakupi 79 bodova i ostane na budžetu, a da drugi za dve godine sakupi 101 bod i izgubi budžet. Što je apsurd – zaključuje Turajlićeva.

Katastrofalna 97.

Od svih studenata koji su se upisali u junu 1997. studije ekonomije, do 31. decembra 2005. godine je studije završilo samo 31 odsto studenata, dakle za 8,5 godina. Iz te generacije u roku je završilo studije svega 2,6 odsto studenata.

Rektori krivi za krizu školstva

Refik Šećibović

Vlada Republike Srbije prihvatila je izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju. To je dobra vest, mada bi bilo bolje da Vlada Srbije napravi novi predlog zakona, i to po izvornim principima Bolonjskog procesa. Ovo je samo odugovlačenje, jer mora što pre da se preseče kriza u visokom obrazovanju.

Kada sam u januaru 2007. na konferenciji za štampu, koju je organizovao Centar za obrazovne politike povodom knjige Martine Vukasović „Razvoj kurikuluma", optužio rektore državnih fakulteta da su krivi za ovakvo stanje u visokom obrazovanju, a pogotovu za loš zakon koji je donet, bili su jako uvređeni i pokušali su da mi odgovore. Danas je situacija neuporedivo lošija nego što je bila pre samo pet godina, zbog čega i dolazi do ubrzanog menjanja Zakona, a sve to jer sistem koji nije spreman za reformu polako ulazi u haos, dok profesori pružaju otpor jer su ugrožene njihove privilegije.

Nažalost, ideja sadašnjeg zakona nije sprovođenje Bolonjskog procesa, već očuvanje nedodirljivosti profesora i održavanje pasivnosti i neupućenosti studenata. Komisija u kojoj su dominirali profesori Beogradskog univerziteta više je vodila računa da se ne naruši sadašnje ustrojstvo univerziteta nego da se promeni sistem, svim silama su izbegavali da se primeni formiranje kurikuluma na bazi studentskog opterećenja i kompetencija studenata na kraju studija.

Zašto su krivi rektori?

Zato što su sve te činjenice prihvatili i potvrdili na onom dugom sastanku kod ministra Vuksanovića, iako su znali da će biti teško sprovodljivo. Znalo se od samog početka da je jako mali broj institucija spreman da sprovodi reformu u izvornom obliku. Rektori su se priklonili idejama moćnih lobija koji vladaju državnim fakultetima. A onda su sve to prihvatili političari u Skupštini.

Ko ispašta? Studenti i njihovi roditelji!

Da li će odgovarati rektori? Ne bi nikako trebalo da odgovaraju, niti da podnose ostavke niti da trpe bilo kakve druge sankcije, jer će samo veći protivnici Bolonjskog procesa doći umesto njih. Bolje je da ih otvoreno pozovemo da priznaju javno ko umesto njih vlada našim državnim univerzitetima. I bolje je naterati ih da rade u korist onih koje obrazuju. A to je zadatak Vlade i nove državne politike u obrazovanju. Država mora prestati da bude talac moćnih lobija na državnim univerzitetima i vreme je da napravi svoju politiku u korist razvoja i mladih.

(Autor: Refik Šećibović, urednik časopisa „Obrazovanje i razvoj")

Nastavak na Blic...