Izvor: Politika, Beta, 12.Jul.2009, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samo jedan odsto puteva vrhunskog kvaliteta
Međunarodni program za ocenu puteva analizirao skoro 3.000 kilometara puteva u Srbiji
Svakog dana više od 3.500 ljudi pogine u saobraćajnim nesrećama na putevima širom sveta, a još 137.000 bude teže ili lakše povređeno. Saobraćajne nesreće u svetu su najčešći uzrok smrti ljudi od desete do 24 godine i odnesu više života od tuberkuloze i malarije.
Srbija se ne razlikuje mnogo od sveta. Po broju stradalih i povređenih nalazimo se na donjem delu liste >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << među nerazvijenim zemljama ili onima u razvoju. Svakog dana ovde stradaju tri lica, skoro 1.000 godišnje, a šteta od saobraćajnih nesreća Srbiju košta dva odsto bruto nacionalnog dohotka.
Jedan od nekoliko najznačajnijih uzroka za veliki broj žrtava u saobraćaju su loši i neobezbeđeni putevi. Međunarodni program za ocenu puteva u Srbiji (IRAP) je sa AMS Srbije, Ministarstvom unutrašnjih poslova, Javnim preduzećem „Putevi Srbije”, Saobraćajnim fakultetom i Svetskom bankom snimio skoro 3.000 kilometara puteva u našoj republici, analizirao stanje, izradio mape sa ocenama pojedinih deonica i pravaca i kreirao program mera za poboljšanje stanja i unapređenje putne mreže, a sve kako bi se broj poginulih i povređenih smanjio.
Višemesečno snimanje pokazalo je da u Srbiji samo jedan odsto puteva zaslužuje pet zvezdica i to na Koridoru 10, dakle na autoputu, 36 odsto je dobilo četiri zvezdice, 30 odsto tri, a preostalih 33 odsto ima dve (poluautoput od Horgoša do Novog Sada) ili jednu zvezdicu, što bi se moglo okarakterisati kao veoma nebezbedno. Najgora situacija je u pirotskom kraju, dok Ibarska magistrala ima dobre, ali i loše deonice. Da bi se bezbednost povećala i smanjio broj stradalih, Srbiji je u potrebno 4,3 milijarde dinara, procena je istraživanja IRAP-a i Svetske banke.
„Obnova i rehabilitacija puteva u našoj republici je ogroman i skup posao”, kaže Biljana Vuksanović, direktorka Sektora za strategiju, projektovanje i razvoj Javnog preduzeća „Putevi Srbije”, „ koji zbog nedostatka para nismo mogli sami da realizujemo. Zbog toga smo veoma zadovoljni što je u našoj zemlji realizovan jedan tako značajan međunarodni projekat kao što je IRAP Srbija. U narednom periodu predstoji nam primena ovog programa, odnosno izrada tehničke dokumentacije i primena inženjerskih rešenja. Očekujemo da dokumentacija za predviđene radove bude završena u narednoj godini. Radi se o prvih 10 do 15 projekata izgradnje kružnih raskrsnica kojima ćemo konkurisati za dodelu sredstava iz predviđenog fonda.
Predsedavajući IRAP-a Džon Doson pozdravio je napore Srbije da poboljša bezbednost u saobraćaju i istakao da se rezultati istraživanja mogu primeniti kroz tri programa. Prvi zahteva nizak nivo ulaganja (2,2 milijarde dinara), čijom primenom bi se u periodu od narednih 20 godina moglo spasiti 4.200 života. Drugi, odnosno srednji nivo ulaganja zahteva 4,3 milijarde dinara, a procena je da bi bilo spaseno oko 5.600 života, dok treći nivo zahteva ulaganje od 11 milijardi dinara i spasava 7.600 ljudi, a ukupna korist u pomenutom periodu (manja materijalna i nematerijalna šteta) iznosi 45 milijardi dinara.
Srbija će krenuti sa prvim nivoom ulaganja, da bi u kasnijoj fazi, kada se steknu uslovi, došlo do realizacije drugog nivoa ulaganja, a prema rečima Biljane Vuksanović, taj projekat konkretno obuhvata proširenje bankine na 174 kilometara puteva, izgradnju 336 putnih prelaza sa signalizacijom, izgradnju 50 kilometara traka za preticanje, poboljšanje vozne površine (asfaltne podloge) na 279 kilometara i izgradnju čak 247 kružnih raskrsnica.
Među najhitnije potrebne intervencije direktorka JP „Putevi Srbije” navodi petlju kod Ostružnice i raskrsnicu kod sela Mislođin blizu Obrenovca, zatim tačke Meljak 1 i Meljak 2 i raskrsnicu Barajevo, uz dva kružna toka u Smederevu.
U svakom slučaju, da bi se bezbednost na putevima u našoj zemlji povećala, da bi se broj od skoro hiljadu stradalih godišnje smanjio, pored neosporno važnog Koridora 10, koji je po svim kriterijumima najbezbedniji, neophodno je ulagati i u održavanje i rekonstrukciju magistralnih i regionalnih pravaca.
A da bi se taj plan ispunio, pored sredstava Svetske banke i pomoći ostalih međunarodnih faktora, prema rečima Biljane Vuksanović, neophodno je i donošenje dugoročne nacionalne strategije u oblasti bezbednosti saobraćaja.
Vladimir Dedić
-----------------------------------------------------------
Najčešći uzroci nesreća
Među najčešće uzroke nesreća sa tragičnim posledicama spadaju izletanje sa puta i udarac vozila u nepokretnu prepreku ili objekat, zatim sudari pri velikim brzinama na raskrsnici u obliku slova T, ili ukrštanju, kao i čeoni sudari vozila iz suprotnih smerova.
[objavljeno: 13/07/2009]
