Izvor: RTS, 16.Sep.2009, 15:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samo globalno protiv klimatskih promena
Svetska banka ocenila da, u borbi protiv klimatskih promena, razvijeni moraju finansijski i tehnički pomognu zemlje u razvoju. EU želi da se sačuva temeljna odrednica dogovora u Kjotu, dok SAD smatraju da bi trebalo da svaka država sama, shodno svojim zakonima, odlučuje o dozvoljenoj granici ispuštanja štetnih gasova.
Svetska banka traži od visokoindustrijalizovanih zemalja da predvode globalnu akciju protiv klimatskih promena, tako što će smanjivati sopstvenu emisiju >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << štetnih gasova i izdvajati više novca za pomoć zemljama u razvoju koje najviše trpe od posledica globalnog zagrevanja.
Između Evropske unije (EU) i SAD postoje bitne razlike u načinu na koji treba voditi borbu protiv posledica klimatskih promena, piše u današnjem izdanju londonski "Gardijan".
EU želi da na snazi ostanu odredbe iz postojećeg sporazuma iz Kjotoa, dok iz administracije američkog predsdnika Baraka Obame stiže predlog o rušenju starog i stvaranju potpuno novog sistema, prema kojem bi, što je osnovna odredba, o dozvoljenoj granici ispuštanja štetnih gasova odlučivala svaka zemlja ponaosob, na osnovu sopstvenih zakona.
"Gardijan" podseća da SAD nisu ratifikovale sporazum iz Kjotoa, ali da je borba protiv klimatskih promena jedan od stubova politike sadašnjeg američkog predsednika.
List citira reči Obaminih bliskih saradnika da je američki predsednik ostao privržen borbi protiv globalnog otopljavanja, ali da je beskorisno u Kopenhagenu pristati na nešto što kasnije ne bi bilo prihvaćeno u Kongresu SAD.
Potpredsednik Svetske banke Džastin Lin kaže da će globalno zagrevanje najviše pogoditi zemlje u razvoju.
"One hitno moraju da se pripreme na suočenje sa povišenim nivoom mora, poplavama i sušama. Moramo im pomoći da unaprede poljoprivrednu proizvodnju da bi se izborili sa porblemom pothranjenosti i da izrade infrastrukturu koja otklanja loše uticaje vremenskih prilika, kaže Lin.
Nestašica vode je najveći problem na Bliskom istoku i u Severnoj Africi, najslušnijim područjima na svetu. Do 2050. tamo će se prepoloviti raspoloživa količina vode po glavi stanovnika, čak i da nema klimatskih promena, upozorava Svetska banka.
U Latinskoj Americi i na Karibima, zbog topljenja glečera i smanjivanja koralnih grebena, u opasnosti su pojedini ekosistemi. U istočnoj Aziji i na Pacifiku najveći deo stanovništva živi u priobalju, pa im prete poplave.
U istočnoj Evropi i u centralnoj Aziji neodgovarajuća infrastruktura i stambeni objekti ne mogu da podnesu oluje i toplotne talase. Uticaj dramatičnih klimatskih pormena mogao bi da se spreči promenom energetskih sistema.
Svetska banka kaže da razvijene zemlje imaju običaj da okrivljuju bolju klimatsku politiku za smanjeni ekonmski razvoj.
U isto vreme, medicinske institucije kažu da će propust da se postigne novi dogovor o klimi na samitu u Kopenhagenu, u decemgru ove godine, dovesti do globalne zdravstvene katastrofe. Zarazne bolesti i nedostatak hrane i vode dovešće u opasnost živote milijardi ljudi na planeti, upozoravaju stručnjaci.
