Izvor: Blic, 21.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samo da je nebo vedro
KRAGUJEVAC - Za sedmočlanu ekipu meteorologa u Radarskom centru „Bešnjaja" kod Kragujevca, čiji je posao protivgradna odbrana neba nad Šumadijom i Pomoravljem, radni dan oduži se na dve nedelje.
Toliko, naime, traju smene u svih 13 centara Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije. Za to vreme, oni žive i rade u osamljenom montažnom objektu, na 594 metra nadmorske visine, okruženi samo šumom i prirodom.
Danonoćno dežuraju pored radara, prate vrstu, veličinu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i sastav oblaka. Dolaze iz različitih gradova i odvojeni od svojih porodica prinuđeni su da prevaziđu sve različitosti karaktera i organizuju život na najbolji mogući način.
Prostorija, u kojoj je oprema za praćenje gradonosnih oblaka - kompjuteri, radari i radio-stanice, podseća na dnevnu sobu jer tu provode najveći deo vremena. Centar na Bešnjaji pokriva 487.200 hektara i od grada brani opštine Kragujevac, Batočinu, Lapovo, Jagodinu, Paraćin, Rekovac, Vrnjačku Banju, Kraljevo, Ćupriju i Knić.
- Možda izgleda da se ovde radi opušteno, ali mi smo stalno u pripravnosti. Čak i kada je nebo vedro, neko mora da bude pored radara i osmatra. Šaljemo izveštaje centrali, svakog dana kontaktiramo sa 129 strelaca na terenu, koji su zaduženi za ispaljivanje protivgradnih raketa, proveravamo ispravnost opreme, izlazimo na teren - kaže meteorolog Marina Prešić, koja osim što je šef smene, jedini je ženski član ekipe.
Na Bešnjaji su i meteorološki tehničari Slobodan Pešić iz Beograda, Zoran Stojčev iz Kragujevca, Miroslav Babović iz Kraljeva, Dragan Stanković iz Leskovca, radarski mehaničar Radoje Miletić iz Kragujevca i vozač Vladimir Janošević iz Velike Plane.
Kažu da je njihov posao stresan jer ponekad za nekoliko sekundi treba izanalizirati jačinu i brzinu oblaka i odlučiti da li da se puca ili ne. Kada nema posla, svako se od njih zabavlja na svoj način. Imaju posebne sobe, trpezariju i kuhinju, televizor, internet. Odlaze u nabavku namirnica, a svakodnevno im dolazi kuvarica Nataša iz obližnjeg Bukurovca. Slobodan Pešić, koji više od tri decenije radi u Radarskim centrima po čitavoj Srbiji i pamti smene koje su trajale i po šest meseci, specijalista je za branje pečuraka.
U šumi koja ih okružuje, jer prve seoske kuće naziru se tek na petom kilometru, sreću srndaće, divlje svinje. Jednom su u hodniku montažnog objekta zatekli zmiju. Marina voli da četuje, a Radoje bere lekovito bilje.
- Zajednički se dogovaramo o svemu i dobro se slažemo, bez obzira na to što smo različitih godina i navika. Najlepše je prvih nekoliko dana, tada svako priča kako je bilo kod kuće. Pri kraju smene nervoza raste, nestrpljivi smo da vidimo svoje porodice - kaže Dragan Stanković, koji je majstor za roštilj, pite od zelja i kopriva i projanice.
Sezona protivgradne zaštite traje od 15. aprila do polovine oktobra. Nakon smene na Bešnjaji imaju dvonedeljnu pauzu, a onda ponovo kreću na posao, u ovaj ili neki drugi radarski centar u Srbiji. Zimi na Bešnjaji, koja je dobila ime po besnim vetrovima, dežuraju po dvojica.
