Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 10.Dec.2021, 12:43
Samit za demokratiju, suština i dometi: Proklamovani cilj u senci američkog strateškog i političkog marketinga
Samit za demokratiju, koji je nedavno inicirao američki predsednik Džozef Bajden, okupio je ove sedmice predstavnike vlada, poslovnog sveta i nevladinih organizacija iz 111 država, uključujući i Srbiju.
U trenutku u kojem je, prema godišnjem izveštaju Fridom hausa, u svetu nikad manje sloboda, za međunarodnu političku javnost upitni su dometi Samita. Da li je to korak ka oporavku demokratije, ili još jedan potez američkog geopolitičkog marketinga?
Na samitu >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << koji je sazvao Džozef Bajden, poručujući da se demokratija ne dešava slučajno, raznolika grupa svetskih demokratija razgovara o odbrani od autoritarnosti, borbi protiv korupcije i promovisanju ljudskih prava. U uvodnom delu Bajden je ukazao na poražavajuću statistiku ovogodišnjeg izveštaja Fridom hausa u globalnom padu demokratije i pozvao na hitnu akciju.
„Demokratija se ne dešava slučajno. Mora se obnavljati u generacijama. To je najvažnije, jer podaci koje gledamo, uveliko idu u pogrešnom pravcu. Ljudi i partije treba da pronađu način da sarađuju, kako bi njihov posao bio delotvoran. Sjedinjene Države planiraju da obezbede 224 miliona dolara u narednoj godini za podršku slobodnim i nezavisnim medijima, borbu protiv korupcije, jačanje demokratskih reformi, unapređenje tehnologije za demokratiju i odbranu slobodnih i poštenih političkih procesa i izbora“.
Američka sekretarka za bezbednost, demokratiju i ljudska prava Azra Zeja ukazala je na globalni sunovrat demokratije, oslikavajući ga kroz umanjenje medijskih sloboda.
“Više od 350 novinara širom sveta sedi u zatvoru samo zato što rade svoj posao. Internet je naoružan da širi dezinformacije i omogući autoritarnim liderima nadzor nad sopstvenim ljudima. A takozvane „novinske pustinje“ zauzimaju mesto slobodnih, nezavisnih medija. Sve ovo mora da se promeni, a ovonedeljni samit je pokretački trenutak za svet da ponovo osnaži svoje napore ka tom cilju“.
Na virtuelnoj konferenciji koja je počela obraćanjem pozvanih lidera, među kojima i predsednika Srbije Aleksandtra Vučića, data su čvrsta uveravanja o posvećenosti ciljevima samita.
„Srbija je u potpunosti posvećena evropskim vrednostima, demokratskim principima i vladavini prava. U procesu pridruživanja ulažemo kontinuirane napore uključujući usvajanje najboljih evropskih praksi u oblastima poput vladavine prava i borbe protiv korupcije. U prethodnom periodu, posebnu pažnju smo posvetili i ostvarivanju što boljih odnosa i saradnje u regionu.
Niko nije imun na globalne pretnje. Moramo pokazati da su demokratije sposobne da se izbore sa zajedničkim izazovima i daju konkretne rezultate za građane. Srbija je spremna da i u budućnosti bude dosledan i pouzdan partner u tom cilju“.
Samit se ove sedmice našao na naslovnicama najprestižnijih svetskih medija, ne zbog proklamovane teme, nego njegove upitne suštine i dometa, a sve zbog liste učesnika sastavljene bez jasnih kriterijuma.
Na njoj se, na primer, našla Švedska, čije su slobode na ovogodišnjoj rang listi Fridom hausa ocenjene sa maksimalnih 100 poena, ali i Angola, koja spada u neslobodne zemlje. Najviše njih, među njima i Srbija, na ovogodišnjoj listi su rangirane kao delimično slobodne.
Podstaknuta su i nagađanja o geopolitičkoj pozadini događaja, na kojem nema važnih američkih saveznika , listom neslobodnih režima – Turske, Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata. Važna NATO saveznica - Poljska, dobila je zakasneli poziv, ali ne i Mađarska, koja takođe trpi kritike zbog umanjenja sloboda.
Sekretarka Bele kuće za štampu Džen Psaki poručuje da pozivi nisu automatsko odobravanje, niti je njihov izostanak kritika. Vašington se, kaže, nikom neće izvinjavati.
„Naš cilj na samitu je da okupimo vlade, koje predstavljaju različita demokratska iskustva širom sveta, kao i lidere civilnog društva i privatnog sektora. To nije ništa zbog čega ćemo se izviniti, bez obzira na kritike. Samit je sazvan da jasno kažemo - nijedna demokratija nije savršena i zato treba da podstičemo promene. Dakle, to je naš cilj, i nadamo se da će zemlje koje učestvuju osetiti da je ovo prilika da budu njihov deo i krenu napred“.
Ipak, ova, po tvrdnjama mnogih krnja lista, delimično otkriva motive Bajdenove administracije , kaže Vladimir Trapara, stručnjaka za evroatlantske odnose na Institutu za međunarodnu politiku i privredu.
„Amerika se vodila i nekim strateškim imperativima i onda joj je bilo važno da pozove neke države da ih ne bi izgubila kao značajne saveznike i partnere, a neke države je želela da izvuče iz orbite svojih strateških rivala. Takodje, neke od svojih značajnih saveznika nije pozvala jer je želela da ih kazni za nazadovanje u demokratiji, te za približavanje strateškim rivalima.Tu pre svega mislim na Mađarsku i Tursku. To je jasna stvar.
Amerika se meša u unutrašnje stvari Rusije, a kamoli nekih država iz njenog okruženja i naravno da će Rusija to kritikovati, ali dobro je sve dok je to na retorici“.
Na taj način, kako navodi, može da se razume i poziv Srbiji.
„Ono što je vodilo SAD jeste strateški imperativ. Očigledno je da Amerika pokazuje želju da istrgne Srbiju iz partnerstva sa svojim rivalima, međutim nisam siguran kolio će u tome uspeti“.
O strateškom aspektu samita, govori i pruisustvo Tajvana. Za Peking, to je očigledna provokacija, poručio je portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Đao Liđijan.
„Kina se snažno protivi pozivu tajvanskim vlastima da učestvuju u takozvanom samitu o demokratiji. U svetu postoji samo jedna Kina, a Tajvan je njen neodvojivi deo. Smeštanje na pozornicu tajvanskih separatista, dovešče vas u neprijatnu situaciju. Tim poigravanjem sa vatrom, spalićete sopstvene prste. Što se tiče samita, u više prilika smo izneli svoj stav. Da je demokratija univerzalna vrednost, a ne monopol nekolicine država“.
I zvanična Moskva samit vidi kao nameru Vašingtona da naruši odnose među istočnim saveznicima, a sve pod sloganom promocije demokratije, poručila je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.
„Pod sloganom- promocija demokratije, Sjedinjene Države okupljaju još jedan interesni klub radi suprotstavljanja zemljama koje održavaju stratešku nezavisnost od kolektivnog zapada i suverenu viziju pravednog svetskog poretka. Prvenstveno Rusiji i Kini. Pod izgovorom borbe protiv korupcije, za ljudska prava i demokratske standarde SAD prisvajaju pravo da odluče o nečijem demokratskom statusu- ko ga zavređuje, a ko ne. Rekla bih, praktično u odnosu na pozadinu i očigledne probleme sa stanjem demokratije i ljudskih prava u SAD i na Zapadu uopšte“.
Da SAD ni same nisu pošteđene globalnog trenda urušavanja demokratije, priznao je bivši američki diplomata i dobar poznavalac prilika u Evropi i na Balkanu Danijel Frid koji međutim tvrdi da nema mesta optužbama o hipokriziji. Još manje o američkoj monopolizaciji demokratije.
„Mi nismo uzeli to pravo. Nikada nismo to izveli savršeno. U redu, u pravu ste. Ova je još jedna godina loša za demokratiju. Šta ćemo uraditi povodom toga? Predati se? Dići ruke? Bajden za razliku od mlađih generacija pamti tridesete godine prošlog veka i zna šta se tada dešavalo sa gubitkom poverenja u demokratske vrednosti - katastrofa! Zato mislim da je samit snažna ideja. Dakle, neće biti lako, ali vredi pokušati".
Uprkos proklamovanim namerama, samit je još jednom potvrdio podelu sveta na politički istok i političlki zapad, uz rastuću zabrinutost nekih zemalja da ih učešće na njemu dovodi u neugodan položaj - da biraju između SAD i Kine, odnosno Rusije. Kada je reč o Srbiji, ovo je ipak dobra prilika, kaže Vladimir Trapara.
„Pre svega iz činjenice da je pozvana, Srbija može da zaključi da je u nekom smislu strateški značajna Sjedinjenim Državama i to bi u narednom periodu trebala da iskoristi. S druge strane, činjenica da učestvuje na jednom foruimu na kojem je okupljen ogroman broj država sveta među kojima i neke najrazvijenije, svakako može da bude iskorišćena za ostvarivanje kontakata“
Samit se, uprkos kritikama, donekle može smatrati iskorakom.
„Mislim da može da doprinese u nekoj manjoj meri, tako što će ohrabriti nastavak demokratizacije među pozvanim zemljama, ali sigurno neće dovesti do promena u zemljama koje nisu pozvane. Baš naprotiv, one bi mogle da odu u još veći autoitarizam. Neki značajniji iskorak u demokratizaciji, ovaj samit neće doneti.
Po meni, to je pokušaj da se spoljnoj politici SAD, kakva jeste u poslednjih 30 godina, zasnovanoj na velikoj strategiji liberalne hegemonije udahne život, a drugo da se američkom društvu koje je podeljenije nego ikad, udahne novo jedinstvo, tako što će se okupiti oko demokratije kao fundamentalne vrednosti američkog društva“.
Zapadni mediji i analitičari, Bajdenovu inicijativu pre svega vide kao ispunjavanje jednog od njegovih predizbornih obećanja o vraćanju demokratije, ali i uloge SAD na međunarodnom političkom planu.
Američkom predsedniku su očajnički potrebne diplomatske pobede, naročito nakon avganistanskle katastrofe, ali i ozbiljnog pada demokratije u zemlji koju vodi. Upravo zato, događaj koji bi trebalo da posluži afirmaciji Vašingtona, lako bi mogao da dovede do samoranjavanja, ocenjuju svetski mediji.
Ko je u pravu, pokazaće iduća godina, kada bi učesnici Samita za demokratiju trebalo da se vrate sa izveštajima o tome šta su primenili iz usvojene agende.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
