Izvor: RTS, 01.Dec.2008, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samit UN o klimatskim promenama
Glavni cilj samita UN o klimatskim promenama koji se do 12. decembra održava u Poljskoj je da se preko smanjenja emisije zagađivača nađe recept za zaustavljanje globalnog zagrevanja i "pripremi teren" za potpisivanje novog, mnogo oštrijeg sporazuma.
Poljski grad Poznanj domaćin je XIV konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama - "KOP 14" (COP14) kojoj prisustvuje gotovo 10.000 članova delegacija, predstavnika međunarodnih institucija, ekoloških, nevladinih >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << organizacija, predstavnika nauke i biznisa iz 150 zemalja.
Domaćin skupa, poljski premijer Donad Tusk je upozorio da se pregovori održavaju u teškom trenutku kada globalna ekonomska kriza uzima zamah i da "rad na očuvanju prirodne sredine mora biti bezvremenski", odnosno da se mra sprovoditi "bez obzira na ekonomsku situaciju" u svetu.
"Moramo da shvatimo i da nam ta ideja bude kamen temeljac ove konferencije, da su se finansijske krize dešavale i u prošlosti i da će se dešavati i u budućnosti", rekao je Tusk.
Šef Klimatskog panela UN Rađendra Pačauri je ocenio da se mnogi ljudi još "nisu probudili" i shvatili opasnosti od "nepovratnih promena" ukoliko svet na vreme ne reaguje.
Ilustruijući tu izjavu, naveo je da bi broj ljudi koji žive u dolinama reka podložnih poplavama mogao da se poveća sa sadašnjih 1,1 milijarde na čak 4,3 milijarde u 2050. godini, što će biti "gotovo većina stanovništva" naše planete.
Učesnici konferencije upozorili su i na mogućnost topljenja grenlandskog leda i izumiranja velikog broja biljnih i životinjskih vrsta kao posledice globalnog otopljavanja.
Šef Sekretarijata UN za klimatske promene Ivo de Ber je rekao da zemlje sveta moraju da požure, kako bi dogovor bio postignut najkasnije sledeće godine.
O smanjenju emisije ugljen dioksida
Učesnici će do 12. decembra pokušati da se dogovore za koliko treba da smanje emisiju ugljen dioksida sve države sveta od 2012. godine, kada prestaje da obavezuje Protokol iz Kjotoa.
Dogovor bi, prema preporukama prethodnog samita na Baliju, trebalo da bude potpisan krajem 2009. godine, na konferenciji "KOP 15" u Kopenhagenu, kako bi zemlje članice UN stigle da ga ratifikuju za vreme važnosti Kjoto protokola.
Dalja implementacija Kjoto protokola, koju je neophodno intenzivno nastaviti, uključuje stvaranje uslova da zemlje u razvoju smanje emisiju gasova sa efektom staklene bašte usled seče šuma, ali i tehnološki napredak i prilagođavanje.
Učesnike očekuje usvajanje plana i programa za rad sledeće godine tokom koje će se, nakon obimnih diskusija u proteklom periodu, preći na pregovore o budućim obavezama, postupcima i saradnji, kao i poštovanju dogovora i vremenskih ograničenja.
Strožija pravila 2009. godine
Konferencija predstavlja korak bliže pregovorima o ambicioznom i delotvornom međunarodnom dogovoru o klimatskim promenama koji učesnike očekuje na sledećem samitu u Kopenhagenu 2009. godine.
Potpisnici će imati nešto više od jedne godine za konačne dogovore o smanjenju zagađenja, prilagođavanju, finansijama i tehnologiji.
Evropska unija, koja u Poznanju najaktivnije zagovara smanjenje emisije štetnih gasova, spremna je da se obaveže na smanjenje od čak 30 odsto, ali samo ako limite prihvate i ostale zemlje.
Protokol iz Kjotoa pokazao se kao nedovoljno efikasan između ostalog i zbog odbijanja SAD, jednog od najvećih zagađivača planete.
"Uspeh konferencije bi bilo već to da na smanjenje emisija pristanu sve zemlje", istakao je zamenik poljskog ministra životne sredine Januš Zalevski i podsetio da ukoliko svet ne učini ništa do 2050. godine, globalna temperatura će porasti za čitava dva stepena.
"Otopljavanje planete je pretnja ne samo za privredu, već i za egzistenciju nekoliko država sveta koje mogu da nestanu pod površinom okeana", naglasio je Zalevski.
Finansijska kriza i globalno zagrevanje
Svetska finansijska kriza imaće uticaj i na dogovor u Poznanju i dodatno će otežati situaciju. Naime, i u bogatoj, razvijenoj EU čak osam zemalja, uglavnom novih članica, na čelu sa domaćinom samita Poljskom, upozoravaju da će limiti za emisije zagađivača biti ubistveni po njihove privrede.
Generalni sekretar UN Ban Ki Mun apelovao je uoči samita na međunarodnu zajednicu da na svetsku krizu gleda pre kao na šansu za efikasnu borbu sa klimatskim promenama i predložio je "Nju grin dil" (New green deal).
"Taj "Novi zeleni poredak" podrazumeva investicije u energetski štedljive građevine, obnovljive izvore energija, balansirani saobraćaj i primenu instrumenata poput ekološke fiskalne reforme", rekao je Ban Ki Mun.
Prema njegovim rečima, kako su "čista industrija" i "čiste investicije" već dokazale da generišu visoke profite, sredstva upotrebljena za borbu protiv globalnog otopljavanja mogu da pomognu u brobi protiv finansijske krize.
Kritike da su investicije u zelene energije isuviše koštaju Ban Ki Mun je odbio i upozorenjem da će troškovi, ukoliko se ne učini ništa protiv globalnog otopljavanja, biti daleko, daleko viši.
Gosti konferencije su političari - danski premijer Anders Fog Rasmusen koji zajedno sa poljskim premijerom Donaldom Tuskom otvara samit, nemačka kancelarka Angela Merkel, ali i nobelovci Al Gor ili Vangari Matai.
Nobelovu nagradu za mir Gor i Matai dobili su upravo za svoje aktivnosti u ekologiji, a pridružiće im se još jedan nobelovac, bivši poljski predsednik Leh Valensa.
