Izvor: RTS, 01.Mar.2009, 21:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samit Evropske unije o krizi
Prevazilaženje ekonomske krize, kao i razgovor o protekcionističkim merama koje dovode u pitanje zajedničko evropsko tržište, glavne teme Samita u Briselu. EU će učiniti sve što je u njenoj moći da pokrene ekonomski rast, zaključili evropski lideri. EU razmatrala pomoć od 30 milijardi evra Istočnoj Evropi i lakši pristup odobrenim fondovima za Srbiju.
Tekuća ekonomska kriza, koja preti da postane i politička, bila je glavna tema vanrednog samita Evropske unije u >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Briselu.
Zajednička koordinirana akcija je, kako su ocenile članice Unije, jedini način da se prebrodi sadašnja kriza, jer bi mere zaštite koje preduzimaju jedni mogle da idu na štetu drugih.
Samit je sazvan zbog rastućeg rizika od protekcionizma i podela unutar Evropske Unije oko načina borbe protiv finansijske krize.
"Potpuno smo se saglasili da treba da se držimo naših pravila i principa o zajedničkom tržištu, finansijskoj stabilnosti i otvorenosti ekonomije", rekao je Žoze Manuel Barozo, predsednik Evropske komisije, koji je pred samit upozorio članice da se "ne igraju usamljenih vitezova" jer bi takav pojedinačni pristup predstavljao tragediju za Evropu.
Mađarski premijer Ferenc Đurčanj upozorio je da bi sve oštrija privredna kriza mogla da dovede do novih podela u Evropi.
"Mi ne bi trebalo da dozvolimo da nova gvozdena zavesa podeli Evropu na dva dela", rekao je Đurčanj, izražavajući zabrinutost zbog sve težih posledica krize na ekonomiju njegove zemlje i ostalih država u srednjoj i istočnoj Evropi.
Opasnost od novih podela u Evropi
Češki premijer Mirek Topolanek je, takođe, ukazao na opasnost od novih podela u Evropi.
"Ovaj samit mora pokazati da Evropa ne sme biti podeljena na staru i novu, na istočnu i zapadnu, upozorio je Topolanek.
Luksemburški premijer Žan Klog Janker, koji je predsedavajući skupovima ministara finanija zone evra, izjavio je da nema nikakvih izgleda za labavljenje postojećih pravila u vezi učlanjenja u postojeću monetarnu uniju 16 članica EU.
Nemačka kancelarka Anegela Merkel je uoči samita zatražila od čelnih političara iz zemalja istočne i srednje Evrope, koje su već postale članice EU ili se pripremaju da to budu, da iskreno saopšte pravu istinu o rizicima koji postoje u finansijskim sistemima njihovih država.
Mini samit je sazvao poljski premijer Donald Tusk koji je novinare obavestio da nove članice zahtevaju da se kriza rešava solidarno i bez nacionalnih egoizama.
Mađarska je predložila da se donese plan pomoći u visini od 160 do 190 milijardi evra za finansijski sektor zemalja Istočne Evrope, kako bi se izbegla nova "gvozdena zavesa" na kontinentu.
Podsticanje ekonomskog rasta
Članice EU će učiniti sve što je u njihovoj moći da podstaknu ekonomski rast u regionalnoj privredi, ističe se u nacrtu dokumenta o kome se raspravljalo u Briselu.
U istom dokumentu, koji je predočen agenciji Rojters uoči početka skupa, ukazuje se da je "otvaranje kreditnih mogućnosti od suštinskog značaja za sprovođenje fiskalnih mera u državama članicama".
Politički prvaci EU podeljeni su oko načina izlaska iz tekuće globalne ekonomske krize, jer među među njima postoje bitne razlike oko trgovinske i politike budžetskog deficita, kao i više drugih pitanja.
Današnji samit EU je najnoviji u seriji skupova na visokom nivou koji se održavaju u Evropi i svetu, a uoči aprilskog sastanka lidera grupe 20 industrijskih najrazvijenijih zemalja u Londonu.
Investicije u zemlje Centralne i Istočne Evrope
Da bi sprečile finansijski krah zemalja Centralne i Istočne Evrope, Svetska banka i evropske finansijske institucije investiraće u bankarski sistem tog regiona preko 30 milijardi dolara.
Kada je francuski predsednik ponudio pomoć automobilskoj industriji, ali pod uslovom da je koristi kod kuće, a ne u svojim fabrikama i Istočnoj Evropi izazvao je oštre reakcije Čeha i drugih koji strahuju da bi zapadni susedi spasavajući sebe mogli da ih ostave na cedilu.
"Protekcionizam je veća pretnja istočnoevropskim zemljama jer su zavisne od trgovine i investicija uglavnom iz Zapadne Evrope, ali na duži rok to bi ugrozilo sve evropske privrede", smatra Fabijan Zeleg iz Centra za Evropske političke studije.
U Briselu tvrde da su mehanizmi solidarnosti u punom pogonu naročito za ranjivije članice Unije, koje su još uvek izvan evrozone.
"Instrumenti koje imamo omogućavaju da im pomognemo. To smo već učinili u slučaju Mađarske kojoj je dodeljen zajam od 6,5 milijardi evra i Latvije kojoj je upućena prva uplata od milijardu evra", kaže portparol evropskog komesara za finansije Amelia Tores.
I dok se siromašnije istočnoevropske zemlje članice EU pitaju na kakvu zaštitu Brisela mogu da računaju, neizvesnost je još veća kod onih koje još nisu pod zajedničkim kišobranom EU.
Makrofinansijska pomoć Srbiji
Evropska komisija razmatra mogućnost da odobri zatraženu makroekonomsku i budžetsku pomoć Srbiji, koja bi bila dopuna aranžmanu sa MMF-om. Ta pomoć biće utvrđena pod uslovima finansijskog upravljanja dogovorenog sa Vladom Srbije.
Portparol evropskog komesara za finansije Amelia Tores kaže da su u toku su razgovori u vezi sa makrofinansijskom pomoći za Srbiju. Konkretni iznosi nisu još utvrđeni.
U prevodu za Srbiju, ne bi bili otvoreni neki novi fondovi, već bi bilo omogućeno da već postojeće IPA fondove koristi na drugi način.
Ubrzanom procedurom umesto da konkuriše različitim projektima, mogla bi da ih upotrebi za budžetske i makroekonomske potrebe.
