Izvor: RTS, 12.Jan.2009, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sami u svetu odraslih
Braća iz Tometinog Polja kod Divčibara, Radmilo, Milos i Nikola ostavši bez roditelja u životu su gotovo sami. U njihovom domu nema televizora, radija, mobilnih telefona, kompjutera...
Kada ih je posle očeve smrti 2000. godine napustila i majka, braća Radmilo, Milos i Nikola iz Tometinog Polja podno Divčibara, školuju se, zarađuju i kroz život idu gotovo sami.
Umesto da odu u dom gde ih je smestio požeški Centar za socijalni rad, tada jedanaestogodišnji >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Radmilo, uz starateljstvo strica, ostaje na selu i preuzima brigu o braći i domaćinstvu.
Za danas devetnaestogodišnjeg Radmila, detinjstvo je završeno pre osam godina, kada je ostavši bez roditelja, u svet odraslih krenuo sam.
"Od tada ", kaže Radmilo, "sve radim sam, sve što treba oko kuće, jer moram brata da školujem i kuću da izdržavam".
Trošnu i zemljotresom oštećenu kuću, dvojica Stojanovića uz pomoć požeških privrednika i komsija, zamenili su novom, svojim rukama sagrađenom.
"Kuću su sagradili uz moju minimalnu pomoć a i sve što im je neko pomogao, oni su vratili", kaže stric Mladen Stojanović.
Mada je kod kuće svakog vikenda posle škole, šesnaestogodišnji Nikola o kome brine tetka od krajem leta, zadužen je pre svega za kućne poslove.
"Sve sam naučio, kaže Nikola, jer nije imao ko drugi. Malo su mi pomagale tetka i strina i ja sada sve spremam sam".
U njihovoj kući nema radija, TV-a, mobilnih i kompjutera, ali to nije prioritet i za razliku od većine vršnjaka, Nikola ima drugačije planove.
"Moram da uradim kupatilo, izolaciju, da kuća bude toplija i traktor da popravim ako budem mogao da se izborim", kaže Radmilo.
Uz ovakve planove, za koje novca niodkuda, školovanje brata je najvažnije, dodaje Radmilo i kaže da će mu pomoći ako odluči da nastavi školovanje.
U suprotnom, Nikola će potražiti posao, a onda, kažu, sve će biti drugačije i u dvoje mnogo lakše.
.jpg)
