Izvor: Politika, 12.Mar.2013, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šamar od saveznika
Karzaijeva izjava o saradnji talibana i SAD minirala posetu novog šefa Pentagona Kabulu
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Iz Kabula je upravo stigao novi dokaz da će američko povlačenje iz Avganistana, pored toga što će biti enormna logistička operacija, predstavljati i ozbiljan politički izazov, sa ishodom koji dovodi u pitanje smisao već 12-godišnjeg ratovanja i potrošenih stotina milijardi dolara.
Bio je to novi politički >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << šamar koji je došao od strane već dugo problematičnog američkog saveznika, avganistanskog predsednika Hamida Karzaija, koji je uoči svog susreta sa novim šefom Pentagona izjavio kako se Amerikanci iza njegovih leđa domunđavaju sa talibanima i kako su talibanske diverzije – dve su se dogodile upravo kao „dobrodošlica” Čaku Hejgelu – u stvari usluga SAD, da bi mogle da opravdaju svoje vojno prisustvo i pošto se, do kraja 2014, i zvanično povuku.
Novi američki sekretar za odbranu je zbog ovoga otkazao ranije dogovorenu zajedničku konferenciju za štampu sa Karzaijem, pravdajući to bezbednosnim razlozima, što je samo po sebi takođe bila loša poruka: da posle toliko ratovanja još nije bezbedna ni predsednička palata u Kabulu.
Hamid Karzai, pripadnik plemena Paštuna, iz čijih redova je većina vladara u avganistanskoj istoriji, bio je izbor SAD posle invazije u oktobru 2001. i svrgavanja talibanskog režima. Njihovi odnosi, u početku veoma srdačni – sa predsednikom Bušom bio je u dnevnom telefonskoj vezi – pogoršali su se međutim posle drugih predsedničkih izbora 2009. koje je Karzai uveliko lažirao u svoju korist, da bi Amerikanci na kraju zažmurili, procenjujući da je bolje da u predsedničkoj palati ostane „đavo koga poznaju” nego da dođe neki nepoznati.
Karzaiju je ovo završni mandat i sledeći predsednički izbori dospevaju iduće godina. Kandidata je mnogo, od predsednikovog brata do njegovih političkih protivnika. Ali on očigledno ne želi da ostane upamćen kao kolaborator Zapada kad ode glavnina stranih vojski i kad SAD u Avganistanu postanu manji faktor, a talibani veći.
Amerikanci zvanično ne potvrđuju da pregovaraju sa talibanima i da se ti susreti održavaju izvan Avganistana (u Kataru). Ali je nesumnjivo da sa pobunjenicima žele neki dil, kako posle povlačenja ne bi bila stvorena situacija da su „džabe krečili”.
Ono što pada u oči jeste to da talibani istovremeno ne žele nikakav dogovor sa Karzaijem, pa otuda njegova namera da ih, iznošenjem da „pružaju usluge Amerikancima”, diskredituje.
Deo njegove nove, patriotske, retorike jeste i javno iznošenje uslova pod kojima NATO koalicija može da zadrži izvesno prisustvo u zemlji i posle 2014. O tome, kaže, svaka pojedinačna zemlja mora da postigne sporazumom s Kabulom, da prihvati avganistanske uslove, koji, između ostalog, uključuju i „poštovanje našeg suvereniteta, kulture i običaja”, kao i to da će domaćini odrediti gde strana vojska može da bude stacionirana.
Čak Hejgel je nastojao da sukob umanji rečima da, kao političar, zna kakve političke pritiske trpi domaćin. Uloga da Karzaiju odgovori bez dlake na jeziku pripala je zato generalu Džozefu Danfordu, novom glavnokomandujućem NATO koalicije.
„Mi smo u poslednjih 12 godina ratovali dovoljno teško i prolili dovoljno krvi da bi talibansko nasilje i nestabilnost mogli da nam koriste”, rekao je general, koji je pre toga Karzaija sigurno razgnevio, odbivši da, uprkos ranijem dogovoru, poslednji američki zatvor, onaj u bazi u Bagram, preda u nadležnost avganistanskog sistema.
Amerikanci su se predomislili pošto ih je Karzai pre toga optužio da zatvaraju „nevine Avganistance” i da će ih on osloboditi čim dobije nadležnost nad svim zatvorima.
General Danford je, sigurno po instrukcijama, tražio pravo veta na odluke o oslobađanju pojedinih zatvorenika koji mogu da budu „pretnja” američkim snagama, iako nema osnova da se tim pojedincima sudi za konkretna krivična dela. Tražio je i stalni pristup osuđeničkim ćelijama.
Karzai je u prvi plan istakao i sudbinu jednog studenta koga je, kako tvrdi, CIA ilegalno uhapsila na njegovom fakultetu, zbog čega je izdao uredbu kojom se stranim snagama uskraćuje pristup univerzitetskim centrima.
Sve ovo su bili udarci Karzaijevom prestižu, pa je on samo uzvratio. S obzirom na ukupni kontekst u Avganistanu, očekuje se da će ovakvi nesporazumi samo eskalirati.
M. Mišić
objavljeno: 12.03.2013.
