Izvor: Vesti-online.com, 08.Feb.2014, 06:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Šamar iz Beča

Ustanak Srba 1875. godine otvorio je pregovore velikih sila o Hercegovini. Srbija je pokušala da se umeša, ali su je grubo odstranile Rusija i Austrija. Beč je čak srpskom knezu Milanu Obrenoviću poručio da Srbija prestane da se naoružava i otvoreno se izjasni za mir.

Ustanak Srba 1875. godine otvorio je pregovore velikih sila o Hercegovini

 

Stvari su postale još složenije kada se knežević Petar Karađorđević pridružio ustanicima. Strana štampa >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << ga je često poredila sa španskim princom Don Karlosom, koji je takođe pokušavao da se vrati na presto svoje zemlje.

 

U zimu 1876. Austrijanci su na dalmatinsko-hercegovačkoj granici uhapsili Miću Ljubibratića, političkog vođu Hercegovačkog ustanka koji je bio produžena ruka srpske vlade. Ustanička komanda se raspala, a ustanici su propast Nevesinjske puške stavili na dušu Srbiji, jer im je okrenula leđa.

 

Raširili su i proglas u kome je stajalo da bi se njihova matica ponašala drugačije prema Hercegovini da je na njenom prestolu "potomak besmrtnog Karađorđa" ili makar direktan potomak Miloša Obrenovića. To je razbesnelo kneza i vladu u Beogradu. Prekinuli su sve veze sa ustanicima, a srpskim dobrovoljcima je zaprećeno da se smesta vrate u zemlju. Ako to ne učine, biće im trajno zabranjen prelazak granice.

Vlada srpskog premijera Danila Stevanovića je posle toga pala, a knez Milan je morao da obrazuje novu, i to ratnu, jer je smatrao da je kucnuo čas da se ostvari želja kneza Mihaila o konačnom oslobođenju od Turaka. Liberalima je dao da sastave vladu, a za njenog predsednika je imenovao Stevču Mihailovića, onog istog vođu obrenovićevaca na Svetoandrejskoj skupštioni 1858. koji je od kneza Aleksandra Karađorđevića zatražio da abdicira sa prestola i pomogao da knez Mihailo preuzme vlast.

 

Nekadašnji namesnik i premijer Jovan Ristić vraćen je u politiku, postavljanjem za ministra spoljnih poslova. Ministar policije je ponovo postao Radivoje Milojković, pravde Jevrem Grujić i finansija Vladimir Jovanović, a na čelo vojnog resora je došao pukovnik Tihomilj Nikolić. Ova vlada je od 1876. vodila Srbiju kroz oba srpsko-turska rata, s tim što je posle prvog rata ministar vojni postao Sava Grujić, nekadašnji pristalica socijaliste Svetozara Markovića.

Nastavak na Vesti-online.com...